Привремене структуре албанских сецесиониста покренуле су вишеслојан напад на српско становништво, привредне интересе Србије и на међународно право и међудржавне споразуме (ЦЕФТа).
Хорор сценарио поновио се у досада невиђеној форми, незабележеној од мартовског погрома 2004. године и почетком године срамотног линча Марка Ђурића, високог српског званичника.
Тзв. Покрајинска привремена администрација послала је наоружане албанске специјалце у северни део Косовске Митровице. Понашање албанске стране, која је у наводном дијалогу са Београдом, прети да изазове регионалне безбедносне поремећаје. Може се засигурно сумњати да иза албанских некоректних одлука стоје поједине западне силе којима српско-албански компромис и мир у региону није у далекосежном интересу. Наша страна у дијалогу до сада исказала је конкретне уступке у преговорима од 2013.године, све зарад постизања неопходног компромиса, док Албанци нису показали минимум назнака о попуштању својим мегаломанским захтевима. Чак ни да испоштују уговорене обавезе из обострано потписаних споразума. Очигледна је намера саботирања дијалога, тако да се кривица за удаљавање пребаци на Србију. Након агресивног кршења свих договора и споразума у духу њиховог терористичког манира када су наоружани маскирани албанци отели током ноћи четворо Срба у Северној Митровици, бриселска администрација је цинично позвала обе стране на смиривање тензија и уздржавање од провокација! Чиме је српска страна ово заслужила, када је и сама жртва силеџијске акције Албанаца? То је егзактан пример политике двоструких аршина, где је Србија, иако жртва, увек приказана као кривац за акте са којима нема никакве везе, чак напротив су на њену штету почињени од других. То коначно увиђају многе светске администрације. Препознајући провидност медијске сатанизације Београда. Новац албанског лобија има и те како везе са масовним медијима светског утицаја.
Српска власт показује државничку мудрост и не наседа на трикове које албански планери користе против наше државе. Политичком одлуком српских власти, мудро није дат повод приштинској страни да код „неутралних“ посредника из забринуте међународне заједнице, манипулише фразама о српском „звецкању оружјем“ и велико-српској ратнохушкачкој политици.
Упоредо са тортуром над косметским Србима, употребљене су незабележене методе притиска привредног карактера. Европска јавност постале је ћутке сведок ововремене „Кристалне ноћи“. Дешавања из новембра 1938.године,када је уништавана јеврејска имовина и животи као увод у будући Холокауст виђена су и новембра 2018.године на КиМ. Уместо Јевреја, данас су мета Срби. Српски производи, плански су стављани на ломаче и спаљивани. Српски грађани су из страха затворили своје радње и отишли у неизвесност живота гета-енклава где иако чине већину неосећају безбедност. Догађаји нису спонтани, као што ни догађаји у нацистичкој Немачкој 1938.године нису били. Они су специјално планирани да би вршили додатни притисак за масовнијим изгоном Срба са своје земље. Привремене институције подигле су царине на 100% за све производе са територије централне Србије!
Шта радити даље и које кораке Србија треба да предузима након терористичке провокације албанских органа који се представљају самосталнима у одлучивању?
Мудрост и стрпљење. Дипломатска победа у Интерполу могућ је окидач за „Кристалну ноћ“ на КиМ уперену против Србије.Убиство немачког секретара амбасаде фон Рата у Паризу од прогнаног немачког Јеврејина Гринспмана послужило је нацистима да отпочну пустошења и убиства незаштићених немачких грађана јеврејске националности 1938.године. Да ли слично чека и незаштићене Србе због успеха српске државе у Интерполу?
Наша дипломатија има доста адута,нпр. Женевску конвенцију о забрани колективног кажњавања. Србија није дала ни један повод којим би Албанци оправдавали насиље, ломаче и царински рат као притисак за колективан прогон Срба са територије КиМ. Убедићемо спољне партнере супротних ставова у исправност наше државне политике,а пријатељске државе у доследност Србије на путу очувања стабилности,неутралности и испуњавања датих обавеза. Све што Србија може да обезбеди, лажна република Косово не може ни у приближном обиму!
Свет полако схвата ко је стабилан, снажан и озбиљан државни поредак у региону. Златна валута Србије је народни концензус око елементарних питања, али и ветар у леђа нашој држави. Србија својом озбиљношћу проширује круг држава партнера, док их нарко терористи из дана у дан губе. И својим бандитским понашањем ће да наставе да слабе.
Миша Вацић, председник Српске деснице
