Либерализам и глобализација су пропали. Ситуација ме подсећа на касне године Совјетског Савеза. Тада је права власт још увек била у потпуности у рукама Комунистичке партије која је контролисала готово све, али је у исто време цели систем био готов. И то се могло осетити.
Данас се налазимо у потпуно истој ситуацији с глобалном доминацијом либералних елита. Још увек контролишу све, али је све већ готово. Они ће нестати једнако брзо као и комунизам у источној Европи. Антипопулистичка мобилизација Бернар-Анри Левија, Макрона, Сороша, Ротшилда или Клинтонових против Путина, против Асада, против Кине, против Брегзита, против Ирана, против Салвинија и свих других показује да су у стању чисте агоније. За њих је ово крај. Они више не могу владати. Осуђени су на пропаст. Они ће истрајати и продужиће време пре коначног и неповратног колапса, али њихови су дани одбројани. Они више немају утицај на будућност. Они су тај утицај изгубили. Никакав Месија неће доћи у њихову “државу Израел” и они то врло добро разумеју. То је људска пародија, а не есхатолошко чудо и тако ће се завршити.
Исто вреди и за либералну верзију “краја историје”. То је била сасвим погрешна претпоставка. Исто је и с идеологијом “људских права“, јер нико више не верује у ову стандардну двоструко лицемерну неоимперијалистичку лаж. Исто вреди и за “бесконачни привредни раст” и “глобално средњу класу” или “цивилно друштво”. Исто вреди и за њихов постмодернизам и просветитељство. У будућности нема могућег континуитета. Приближавамо се тренутку великог дисконтинуитета. То не значи да ће будућност сигурно бити наша, али је истина да више неће бити њихова. Будућност је поновно отворена.
Либерална цензура мојих књига на Амазону, цензура Жутих прслука или забрана Фејсбука против свих нелибералних облика говора су знакови да је крај близу. Сви они који су данас кажњени и забрањени, сви они који су окривљени као “одметници” или “Путинисти”, сви они који су маргинализовани и криминализовани попут такозваних популиста, мушкараца, верника, бранитеља социјалне правде, традиционалиста и тако даље, вероватно ће бити први који ће се појавити у постлибералном раздобљу. Али то није сигурно и не постоји план или стратегија за будућност. То може бити Пирова победа.
Можда је наше инстинктивно одбацивање либерализма сасвим разумно и логично, али то је нека врста реакције против чистог зла које је постало преочито. Када њихова правила заврши, нитко неће бити спреман за следећи корак. Они немају будућност, али је можда и ми немамо. Превише смо укључени у борбу за исушивање глобалне либералне мочваре, која је још увек огромна и моћна, тако да не можемо ништа разликовати. Предлажем да их прво довршимо и онда ћемо видети шта после.
Али сутра је већ почело, а они су у надолазећем раздобљу одсутни. Зато се морамо боље припремити за то. Агонија либералне звери је опасна, али је и будућност врло проблематична. Данас либерали владају светом и за то сносе све ризике. Не успевају, губе легитимитет и нестају. Али ко ће преузети стварну одговорност за човечанство након њих? Видимо и мање или више се слажемо око тога што је погрешно, али наше идеје о томе како изаћи из овог нереда су још прилично нејасне. Овде се углавном не слажемо о томе шта је добро. То може бити озбиљан изазов. Они су готови и претпостављам да то већ знају. Али терет стварне одговорности за судбину човечанства, које данас засигурно није у најбољој фази, огроман је. Када оду, ко ће га гурати напред и преузети власт? Сада је прави тренутак за размишљање.
Александар Дугин
