Можемо БРИКС да читамо као ’Србија међу пријатељима’, то је прилика за савез са земљама које од нас не траже ништа, а могу да нам понуде више него што ми и тражимо

Џим О’Нил из корпорације за глобална финансијска истраживања Голдман Сакс није ни слутио да ће ући у историју уводећи енглеску скраћеницу BRIC као ознаку за економски савез Бразила, Русије, Кине и Индије, озваничен 2008. на самиту у Јекатеринбургу. Убрзо, 2011. године великој четворици се придружила и Јужна Африка, која је имену додала своје С, па је од тада савез познат као BRICS. Почетком 2023. године, пет чланица БРИКС-а је, у смислу бруто домаћег производа (БДП) израчунатог на основу паритета куповне моћи (ПКМ), надмашило чланице Г7, чинећи око 31,5 глобалног БДП-а.

Од 1. јануара 2024. године у БРИКС је у пуноправно чланство примљено још шест чланица. То су Аргентина, Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. БРИКС ће, заједно са шест нових чланица, имати учешће у око 37,3 одсто светског БДП-а и 46 процената популације. Удео чланица БРИКС-а у производњи нафте у свету износиће око 43,1 одсто. На самиту у Бразилу 2014. године основана је и Развојна банка као одговор БРИКС-а на Међународни монетарни фонд. Капитал нове банке процењује се на око 100 милијарди долара.

БРИКС није савез држава као ЕУ, он је платформа која чланицама омогућава приступ тржишту и новцу (отуда и идеја о стварању јединствене електронске валуте отпорне на бесомучно штампање долара, али и увођење финансијских санкција од стране западних сила). Није неважно истаћи да БРИКС својим чланицама или кандидатима за чланство не поставља ниједан политички услов. За чланство у БРИКС-у није потребно усвојити законе који су написани ван граница ваше земље, не морате да предате власт НВО сектору, нисте дужни да на вашу амбасаду истакнете заставу Украјине или озаконите истополне бракове. За чланство у БРИКС-у није потребно увести санкције било коме нити препустити другима вођење спољне политике ваше земље.

Циљ овог текста није да упоређује или супротставља БРИКС и ЕУ, већ да покаже да постоји алтернатива ЕУ, за коју дубоко верујем да је ближе крају него почетку, а посебно сам уверен да у том клубу нема места за Србију, чак ни да се одрекне КиМ. Након петооктобарског пуча, Србија је била окупирана од стране НАТО-а и ЕУ, или је бар тако изгледало. Владајуће партије су безусловно јуриле ка Европској унији не дозвољавајући да их у крмећем касу заустави ни признање тзв. Косова, ни мартовски погром, ни непрекидно умањивање Републике Српске, ни укидање војне снаге, а пљачкашку приватизацију и предају тржишта Хрватима, Словенцима и сваком ко је питао, нису ни приметиле, осим као пословну прилику за себе. У времену своје добровољне окупације Србија је односе са чланицама БРИКС-а без изузетка готово неповратно покварила. Да је тада ЕУ позвала на санкције Русији, да ли било ко сумња да би смо претекли Црну Гору па и тзв. Косово у брзини увођења санкција? И све то није било довољно да се примакнемо чланству у ЕУ.

Зато би Србија била неодговорна држава ако не истражи БРИКС као реалну алтернативу политици безусловног приступања ЕУ, али и могућност за отпор у случају неког новог „Царинског рата” (1906–1911, водила га је К. У. К. монархија против Србије као део притиска на Србију да одустане од самосталне политике и војног јачања, звучи познато). БРИКС је нада, прилика за савез са земљама које од нас не траже ништа, а могу да нам понуде више него што ми и тражимо. БРИК на енглеском језику значи цигла, БРИКС (множина) цигле, на српском језику БРИКС би могао да се чита и као „Србија међу пријатељима”.

[ПОЛИТИКА]