Потпредседник Владе Србије Александар Вулин је у септембру боравио у радној посети Русији. Учествовао је у раду Источног економског форума, а 4. септембра 2024. године је имао сусрет са председником Русије Владимиром Путином. Потпредседник Владе Србије имао је и низ сусрета и разговора са руским званичницима.
Александар Вулин је у интервјуу руском часопису Национална одбрана, који је објављен 9. октобра,под насловом «Србија се никада неће прикључити санкцијама против Русије», говорио о циљевима и резултатима своје посете Руској Федерацији, изнео је погледе о перспективама даље сарадње Москве и Београда, а говорио је и о трендовима развоја војно-политичке ситуације на Балкану.
БРАТСТВО доноси превод целог интервјуа, који је са Вулином водио главни уредник Националне одбране Игор Коротченко.
— Пре свега, желео бих да знам који је циљ ваше посете Русији и како оцењујете њене резултате?
— Свака посета Руској Федерацији је још једна шанса да потврдимо нашу снажну приврженост Русији. И да још једном поновимо нашу чврсту позицију по питању неприхватања антируских санкција. Да искажемо тежњу ка продубљивању сарадње у свим областима – не само у области безбедности, већ и у економији, култури, спорту и другим областима.
Током посете имао сам састанке са многим високим званичницима Руске Федерације. И то је била још једна прилика да се изрази захвалност Русији за подршку Србији приликом гласања у Генералној скупштини УН о резолуцији о такозваном „геноциду у Сребреници“, којег у стварности није било.
Заузврат, Србија је тренутно једина земља у Европи која није подржала антируску хистерију. Јасно разумемо да су судбине наших земаља нераскидиво повезане и сваки пораз Русије ће истовремено бити и пораз Србије.
Такође, приликом посете, искористио сам прилику да се захвалим на подршци коју нам је Руска Федерација пружила у време немира у Београду и покушаја организовања „обојене револуције“, инспирисаног од стране западних тајних служби. За нас је било веома важно да је Русија јасно изнела свој став, чврсто изјавивши да неће подржати оне који покушавају да дођу на власт неуставним путем, што би се рекло, са улице.
— Како се у целини може окарактерисати развој руско-српских односа?
— Односи између Републике Србије и Руске Федерације никада нису достигли тако висок ниво као данас, они су искрени и садржајни. Томе су највише допринели лични и пријатељски односи председника Александра Вучића и Владимира Путина. Србија под руководством председника Вучића не заборавља и никада неће заборавити вишевековно братство наших народа.
Између Србије и Русије нема ниједног проблематичног питања или различитих погледа на ситуацију у свету. Сарадња наших служби безбедности је одлична и имамо заједничке интересе и циљеве. Сарадњом са руским службама првенствено штитимо српске националне интересе.
Србија је мала земља, али није толико мала да би се одрекла себе и свог права да бира пријатеље. Ко не воли Русију није пријатељ Србије. Без слободне и јаке Русије нема слободне и јаке Србије.
— Сукцесивно сте обављали низ високих функција у Србији – министра одбране, министра унутрашњих послова, директора Безбедносно-информативне агенције. Сада сте потпредседник Владе. То је нови обим овлашћења. Како тече ваш рад на овој дужности? Који су приоритети у том раду?
— Главни задатак сваког члана наше владе је да се бори за националне интересе Србије. Посебно по питањима као што су Косово и Метохија и Република Српска. Следећи приоритет у мом раду у садашњој влади је продубљивање односа са земљама БРИКС-а, у светлу чега је особито важна Руска Федерација. За мене је то нова, веома занимљива и одговорна област делатности, у којој се надам да ћу постићи успех.
— Како се може окарактерисати садашња војно-политичка ситуација на Балкану?
— Безбедносна ситуација на Балкану изазива забринутост. Сви западни планови своде се на стварање нестабилности у нашем региону, а свако решење балканског питања од стране Запада подразумева елиминисање српског фактора: Србе, они сматрају, треба поделити у неколико држава како не би били јак политички фактор.
После гласања у Генералној скупштини УН о скандалозној резолуцији о „геноциду у Сребреници“, откривене су праве намере њених аутора, а ситуација се знатно закомпликовала. Прави циљ Запада је да казни Србе и настави ревизију историје Другог светског рата, да се освети Србима за отпор нацизму и победу. Западне земље у својој високомерности и осећају некажњивости мисле да ће резолуција о Сребреници имати последице само и искључиво за Србе и никог другог, али то није тако. Та резолуција ће дестабилизовати не само Босну и Херцеговину, већ и остатак Балкана, и покренути процесе које Запад неће моћи да контролише.
Резолуција о “геноциду у Сребреници” довела је до тога да се Босна и Херцеговина, која је у великој мери нефункционална држава, сада налази у таквој пометњи да нико са сигурношћу не може рећи шта ће бити даље.
После гласања за резолуцију, Црна Гора је политички још више подељена и прети јој пад владе, јер Срби у тој земљи не могу да схвате како су власти гласале да су они, грађани Црне Горе српске националности, „геноцидни“ народ.
У Северној Македонији новоизабрани председник није био ни обавештен да ће представник земље у УН гласати за ову срамну резолуцију, иако је огромна већина грађана против ње и не разуме зашто се свађати са комшијом који нема територијалне претензије и који је увек ту када је потребна помоћ.
Хрватску, која је чланица Европске уније, можемо сматрати не само етнички очишћеном земљом, већ и земљом са владом етнички очишћеном од Срба, јер Србима није дато право да учествују у формирању владе. Када је Скупштина Црне Горе усвојила резолуцију о Јасеновцу, концентрационом логору у којем су усташе на најбруталнији начин убијале Србе, Хрватска је била увређена, иако није ни поменута у тој резолуцији. А онда је тројицу политичких лидера Црне Горе, који се изјашњавају као Срби, прогласила персонама нон грата. Европска унија, наравно, о свему томе ћути.
Ситуација на Косову и Метохији је изузетно напета, могући су инциденти које нико неће моћи да контролише. Приштина жели сукоб и намерно га провоцира. Тамошњи Срби су ускраћени за најосновнија права. ЕУ и САД ништа не предузимају, а Аљбин Курти се неће зауставити, јер има њихову прећутну подршку у свему што ради.
Балканско питање се решава очувањем Дејтонског споразума, а не демонтирањем Републике Српске. Запад прича о неповредивости граница, док Косово одузима Србији и помаже Шиптарима да створе „Велику Албанију“… Сви западни планови за регион Балкана подразумевају елиминацију српског фактора. Срби треба да нестану. Прво хоће да нас сломе као јединствену политичку нацију, да нам отму Републику Српску, да нас натерају да напустимо Србе у Црној Гори, а онда ће се они побринути за Косово и, наравно, за саму Србију. Ето зашто је иницијатива Српски свет – наш одговор на притиске на Србе, где год да живе. Управо она показује да смо један политички народ. Срби су фактор стабилности на Балкану: када су Срби јединствени и стабилни, онда је Балкан безбедан и миран.
Србија ће учинити све да очува мир и стабилност у нашем региону. Стабилна и безбедна Србија председника Вучића је Србија која гарантује мир и захваљујући којој је на Балкану мир. Србија ће учинити све, али морамо запамтити да је за рат, катастрофу, несрећу – довољан један, али за мир, стабилност, напредак – потребна су најмање два саговорника.
— Који су главни приоритети спољне политике Србије?
— После усвајања резолуције о „геноциду у Сребреници“ ништа неће бити исто, али ни после Свесрпског сабора ништа не сме и не може бити исто.
Република Српска, као и неограничена подршка и брига о Србима, где год да живе, приоритет су спољне политике Србије.
Питање Косова и Метохије је неодвојиво од питања Републике Српске, а положај Срба у Црној Гори није ништа мање значајан од положаја Срба у Северној Македонији, Хрватској или Словенији. После деценија лутања, Срби су поново јединствена политичка нација и заједно ће доносити одлуке неопходне за њихов опстанак. Председник свих Срба Александар Вучић успео је да уради оно што нису успели Карађорђевићи. Док је он на власти, политика Србије ће бити у очувању мира и помоћи свим Србима у дијаспори. Срби су почели свесније да доживљавају себе, своје интересе и територије на којима живе.
Како се односите према Србима који живе ван Србије – показатељ је како се односите према самој Србији. Колико поштујете и штитите Србе који живе ван Србије, толико чувате и поштујете Србију и толико бринете о односима са Србијом. Србија води самосталну, независну, слободољубиву политику захваљујући човеку који је води – председнику Вучићу, једином слободном лидеру у Европи. Ми сами одлучујемо ко су нам пријатељи, а наши непријатељи бирају и проналазе нас. Увек смо спремни да сарађујемо и развијамо интеракцију са слободним и сувереним земљама које поштују право на различитост политичких погледа и право сваког народа да одлучује о својој судбини и брани своје интересе. Србија је изборила право да самостално одлучује о себи, о својој спољној и унутрашњој политици и то право никада никоме не треба да уступа.
— Каква је ситуација око Републике Српске?
— Оспоравање постојања Републике Српске и напади на њу почели су већ првог дана након потписивања Дејтонског споразума. Република Српска није настала у Дејтону, већ као резултат борбе српског народа за опстанак, да се не понови јасеновачки геноцид. Дејтонски споразум је потписан захваљујући стварању Републике Српске.
Срби који живе преко Дрине доживљавају Републику Српску као своју државу, она се не може укинути, и зато се све више покушава подривати и рушити Република Српска изнутра. Деценијама су Републици Српској одузимана многа овлашћења из Дејтонског споразума. Имала је право на сопствену војску, али га је изгубила неодговорношћу претходних српских политичара. Централне власти у Сарајеву покушавају да конфискују државну имовину, уводе се закони на штету Републике Српске, покушавају да смене председника Милорада Додика. Англосаксонци нису сигурни да ће успети да га ухапсе, па покушавају да га избаце из политичког живота кроз неку врсту суђења. Не дозвољавају хеликоптерима из Србије да помажу у гашењу пожара у Републици Српској само зато што су српски, иако у БиХ нема одговарајућих хеликоптера. Мени нису дали дозволу за прелет да не бих могао да отпутујем у Пребиловце, једно од места где су усташе најгрозније масакрирали и убили хиљаду Срба за време Другог светског рата.
Нападе на Републику Српску, Србију и српски фактор свакодневно врше не само сарајевски политичари, већ их вешто синхронизују исти медији и исти антисрпски политичари у Босни и Херцеговини, Хрватској, Косову и Метохији, као и антисрпски политичари у Црној Гори. Напади се оркестрирају из једног центра. Они као да не схватају да покушавајући да укину Републику Српску, они заправо укидају БиХ, јер Босне и Херцеговине нема без Дејтонског споразума.
Велики је притисак на Републику Српску, као и на председника Александра Вучића и Србију да престане да брине о Србима. Не може бити речи о томе да Србија напусти Републику Српску и престане да поштује Дејтонски споразум. Република Српска и Србија су јединствене. Процес уједињења је почео и не може се зауставити.
Од када је председник Александар Вучић преузео одговорност за управљање Србијом и српским народом у целини, Република Српска ужива снажну подршку. Док Србију води председник Вучић, Република Српска јесте и биће приоритет наше спољне политике, помагаће се, браниће се и чувати, и никакве „Олује“, Јасеновци, Пребиловци и Јадовна се више никада неће поновити.
Наставићемо да улажемо у места где живе Срби, а користи ће имати сви који живе у близини Срба. Поносан сам што се Србија развија и што може да помогне другима. Србија сваке године планира у буџету средства за Републику Српску, без дефинисања како ће се трошити, јер је то ствар Републике Српске и српских општина. Ми поштујемо Босну и Херцеговину, а Републику Српску волимо.
— Како бисте оценили положај војно-индустријског комплекса Србије у погледу производње и извоза савремених система наоружања? Нема свака држава компетентност у сфери одбрамбене индустрије. Србија је то сачувала, упркос свим трансформацијама. Колико је важна та област са становишта националне безбедности?
— Земља која није способна да самостално производи оружје за своје оружане снаге не може ни да сања о некој самосталној политици и независности. Што се тиче наше одбрамбене индустрије, нисмо јој дозволили да пређе у приватни сектор. Српска одбрамбена индустрија је у потпуности у власништву и под контролом државе.
— Изјавили сте да постоји низ веома утицајних западних кругова који нису задовољни садашњим председником Србије Александром Вучићем као независним, сувереним, национално оријентисаним политичарем. И да могу бити предузети непријатељски акти од стране спољних сила. Да ли је то заиста озбиљна претња? Како то оцењује председник? Да ли се слаже са вашим гледиштем? Шта се предузима да се заштити председник Вучић и да се заштити српски суверенитет?
— Информација коју сам изнео је потврђена и од руских служби безбедности. Добро је познато је да је наш председник Александар Вучић препрека многим утицајним западним круговима. За њих је у принципу велики проблем што имамо могућност да водимо самосталну политику. То им се уопште не свиђа, они би волели да Србија постане само нека територија у оквиру Европске уније. Јер ЕУ је више унија територија него држава.
Стога заиста постоје претње нашем председнику. Али српске службе безбедности су довољно јаке и професионалне, ми ћемо бити на висини задатка да га сачувамо и сачуваћемо га.
Што се тиче претњи по личну безбедност политичара које Запад не воли, треба напоменути да није случајно што је у року од месец дана био извршен атентат на словачког премијера Роберта Фица, убијен је ирански председник Ибрахим Раиси и покушан је атентат на америчког председничког кандидата Доналда Трампа. Добили смо и информацију да се спремао и атентат на мађарског премијера Виктора Орбана. Сви ти политичари су сматрали да је неопходно приступити мировним преговорима о Украјини. И на том фону имали смо нереде у Београду и покушај насилних промена.
— Што се тиче покушаја „обојене револуције“ – да ли је то стварна претња? Како се то оцењује у Београду?
— Да, ми сматрамо да су „обојене револуције“ реална претња. И, нажалост, у Србији нисмо успели, да се као у Грузији, донесе закон којим би се контролисале невладине организације, које су канали за финансирање и организовање „обојених револуција“. Сматрам да у будућности морамо да донесемо такав закон. Јер објективно, у Србији постоји реална претња „обојене револуције“ – такви, организовани уз инострану подршку покушаји, предузимани су већ неколико пута.
— Какав је однос Србије према БРИКС-у?
— Економски савез Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, а недавно и још шест земаља, представља прилику за Србију да се удружи са државама које не траже ништа, а могу да понуде више него што ми тражимо, односно чак и више него што можемо да прихватимо.
БРИКС није савез држава попут ЕУ, већ организација која својим чланицама или кандидатима за чланство не намеће никакве политичке услове. За чланство у БРИКС-у није потребно усвајање закона који би били писани ван Србије, земље БРИКС-а не захтевају од нас да променимо политички систем, признамо независност Косова, напустимо Републику Српску, не треба да предајемо власт невладином сектору, нисмо у обавези да подижемо заставу Украјине на својим амбасадама, нити да легализујемо истополне бракове. Чланство у БРИКС-у не захтева увођење санкција никоме или препуштање контроле над спољном политиком ваше земље другима. Они од нас ништа не траже, а можда можемо економски да сарађујемо са организацијом која поседује 51 одсто светског гаса, 47 одсто светске нафте и која је по бруто домаћем производу надмашила Г7.
За Србију је БРИКС алтернатива Европској унији. Уверен сам да за Србију нема места у Европској унији, у најмању руку она се још није особито потрудила да нас прими за пуноправног члана. Србија неће да ратује против Русије само да би постала чланица ЕУ, па стога неће ни уводити санкције Русији, само да би постала чланица ЕУ.
Као војно неутрална земља, Србија високо цени сарадњу са свим својим партнерима. Србија је спремна да сарађује са свим организацијама, у којима кључну улогу имају пријатељске земље које поштују нашу војну неутралност, са којима је могуће сарађивати на принципима међусобног поверења, равноправности и партнерства.
— Ви сте упорни поборник идеје уједињења српског народа у једну државу. Шта Вам даје снагу да верујете у препород Србије и јединство српског света?
— Не сумњам да ће се то на крају догодити, јер је то природни процес. А природни историјски процеси се могу убрзати или успорити, али се не могу зауставити. Потпуно уједињење српског народа је природни процес. Ако су Немци успели да се уједине после познатих догађаја из Другог светског рата, зашто то не би могли да ураде и Срби? Зашто би Срби остали једини народ који није успео да се поново уједини?
Процес поновног уједињења је већ почео и не може се зауставити. Важна етапа тог процеса је декларација Свесрпског сабора. Први пут се догодило да су највиши званични органи Републике Србије и Републике Српске, тачније два легитимна представника јединственог српског народа, усвојили декларацију у којој се наводи који су главни циљеви обезбеђивања будућности нашег народа.
— Како и чиме Русија може помоћи Србији? Како ми можемо да ојачамо једни друге?
— Занимљиво је да су ми је исто питање поставили господин Сергеј Лавров и господин Николај Патрушев. Русија нам већ помаже и њена подршка нам је веома важна. Сарађујемо на међународној сцени, наша економска сарадња се развија.
Али најважније је да Русија задржи унутрашњу стабилност. Јер Русија се, као и Србија, не може победити споља, већ само изнутра.
— Сматрам да би, осим званичних међудржавних контаката, било корисно ојачати интеракцију руских и српских „тинк танкова“, који се баве питањима одбране, безбедности, глобалном анализом међународних трендова и проценом војно-политичке ситуације око Русије и Србије. Да ли и Ви делите ту тачку гледишта?
— Потпуно се слажем са Вама. Сматрам да Срби недовољно познају Русију, а ни Руси не познају довољно Србију. Таоци смо једне старе идеје да нам је срце у Русији, а разум у Европи. А у ствари, Русија од нас не тражи ништа ни око Косова ни око спољне политике, док Европа од нас захтева потпуно потчињавање. Истовремено, Русија увек и свуда подржава Србију. И очигледно је да и наш разум и срце треба да буду заједно са Русијом.
Ипак, многим Русима се сада чини да је Србија нека мала, далека и не баш важна земља. Ми смо, наравно, мала земља, али ни у ком случају не можемо бити неважни, јер Русија нема бољег пријатеља од Србије. А доношење те мисли до најшире јавности – задатак је не само званичника, већ и независних стручњака, лидера јавног мњења, интелектуалаца.
Треба додати да непријатељи Русије одлично разумеју тесну везу између наших земаља. Зато Запад врши толики притисак на нас тражећи да Србија уведе санкције Русији. Очигледно је да приступање наше земље санкцијама није у стању да нанесе штету руској економији. Али то би био снажан психолошки и морални ударац, усмерен на то да се Русија осећа потпуно усамљено.
Да би обични грађани, обични људи, помислили: „ако нас ни Срби не подржавају, онда можда грешимо?“ Слично се нама десило са Црном Гором, када се она одвојила од Србије. Многи Срби су почели да мисле да су „можда и Словенци и Хрвати били у праву, кад ни Црногорци, наш братски народ, не желе да живе са нама“.
Управо у психолошкој и духовно-моралној сфери западне земље желе да задају ударац када од нас захтевају да уведемо антируске санкције. Али то би био ударац не само за Русију, већ и за Србију – ако бисмо после целе наше историје, после многовековног пријатељства са Русијом, увели антируске санкције. Зато ми то никада нећемо учинити.