Александар Вулин је дао интервју главном уреднику руског часописа «Национална одбрана» Игору Коротченку. Интервју је, као ударни, објављен на сајту часописа данас, 19. марта 2024. године. БРАТСТВО у наставку доноси цео текст тог интервјуа.

– Дана 24. марта се навршава 25. година од почетка НАТО агресије на Југославију. Ти догађаји су однели животе стотина невиних људи, означили почетак краја постојања Савезне Републике Југославије, а нанели су и колосалну материјалну и еколошку штету на територији савремене Србије. Желео бих да почнем интервју вашом оценом тих догађаја.

– Нато агресија је требало да убије Србију, али је убила међународно право. Србија је преживела, али међународно право није. Бомбардовање Савезне Републике Југославије је био врхунац униполарног света и показало је Русији и Кини, али и свим другим слободним земљама шта их очекује ако се свет не промени. Наша војска је показала да је отпор могућ и да без обзира на невероватну премоћ у људству и техници ни то није довољно да се НАТО одлучи за копнени напад.

Србија је захваљујући жилавом отпору војске и народа успела да избори Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација 1244 којом се оставља могућност за наставак борбе, али је и приморана да се повуче са Косова и Метохије. НАТО је сасвим очекивано слагао Србију, баш као што је слагао СССР да се неће ширити на исток или као што је слагао Русију да ће поштовати Минске споразуме.

НАТО је преузео одговорност за безбедност и живот свих на простору Косова и Метохије, али никада није омогућио да се на Косово и Метохију врати око триста хиљада Срба и других нешиптара протераних од стране УЧК, терористичке организације Шиптара, подржане од стране Сједињених Америчких Држава.

Пред очима НАТО пакта, мисија КФОР је допустила да од 17. до 19. марта 2004. године изгори преко 117 православних цркава и манастира, да се убије на десетине Срба и протера више хиљада Срба. Од последица муниције са осиромашеним уранијумом, Срби и данас умиру, а по броју оболелих од канцера плућа, нажалост смо први у Европи.

Агресија НАТО пакта је последњи велики и некажњени злочин крвавог двадесетог века. Можда ће им Бог опростити, ми Срби нећемо.

– Како бисте окарактерисали актуелну војно-политичку ситуацију на Балкану? Које интересе Запад прати на овим просторима? 

– Запад на Балкану или било ком другом делу света прати само своје интересе, а њихов интерес је да највећа, а често и једина државотворна нација на Балкану, српска нација, буде подељена у више држава и што је могуће више ослабљена. Бизмарку приписују изјаву да је “свака Србија превелика Србија“, али ту политику ми живимо и данас.

Запад зна да су Срби као народ искрени савезници Руса и да то није успела да промени ни окупација и потпуна контрола Србије након пуча од 5. октобра 2000. године која је трајала све до 2012. године. Зато НАТО пакт чини све да постави власт која ће упркос вољи народа бити против Русије. Запад је са изузетком Србије и Републике Српске успоставио потпуну контролу на Балкану и створио непријатељски простор за све што долази из Русије.

Пошто су све земље на Балкану са изузетком Србије и Босне и Херцеговине чланице НАТО пакта и под пуном контролом Европске уније, али и Сједињених Америчких Држава и Велике Британије, велике силе Запада покушавају да и просторе на којима живе и о којима одлучују Срби, ставе под пуну контролу.

Рушење председника Вучића је највећи интерес НАТО пакта. Довођењем послушне владе у Србији они решавају све своје проблеме. Таква влада би признала такозвано Косово, увела санкције Русији, кренула ка НАТО пакту и напустила Републику Српску.

– Које безбедносне претње су данас најалармантније за Србију?

– Имао сам част да као министар одбране у парламенту образлажем Стратегију одбране Републике Србије, што је најбитнији стратешки документ једне земље у области безбедности. У том документу, са снагом закона, смо записали војну неутралност, али и да је свако угрожавање Републике Српске, угрожавање и Србије.

Ситуација у Босни о Херцеговини и покушаји да се силом уреде односи у њој, изазивају забринутост. Покушај одузимања права Србима да одлучују о себи у БиХ и увођење политике надгласавања су довели до грађанског рата. Није могуће понављати идентичну политику, а очекивати другачије последице.

Судски прогон председника Додика и других који се супротстављају промени Дејтона, покушај одузимања имовине Републике Српске, претње појачаним војним присуством Европске уније у БиХ и непрекидни захтеви да Сребреница буде проглашена геноцидом, а потом да Република Српска буде означена као ентитет настао на геноциду и зато укинут, су озбиљна претња опстанку Срба који живе западно од Србије.

Сви ратови на Балкану су почињали када су велике силе покушавале да елиминишу Србе. Није ништа мањи изазов миру ни покушај стварања Велике Албаније. Шиптара на Балкану има свега 25% од укупне популације, али у овом тренутку, уз снажну подршку Запада, имају премијера Албаније, Северне Македоније, такозваног Косова, а донедавно је Шиптар био и премијер Црне Горе.

«Велика Албанија» је вековни пројекат Запада који за циљ има трајно обуздавање Срба и поништавање српског утицаја на Балкану, а последично и спречавање руског присуства. Велика Албанија не може настати без сукоба са Србијом, а то је и циљ Шиптара. Увлачење Србије у рат који би опет водио НАТО против Србије.

Највећи интерес Србије је мир, али за мир је потребно бар двоје, за рат је довољна и једна страна.

– Какво је расположење и које су политичке симпатије у савременом српском друштву?

– Неспорно је да председник Вучић има далеко највеће поверење међу Србима, где год да живе. Он је израстао у председника свих Срба, а не само председника Србије. НАТО  опозиција има своје бираче, али их нема ни изблиза довољно да легалним путем преузме власт.

Од страних државника Срби без дилеме највише подржавају председника Путина, воле његову храброст и тврдоглавост и посебно цене то што не одустаје од традиционалног система вредности. Бог, нација, породица.

Памти се 2015. година, када је председник Путин на молбу председника Вучића зауставио усвајање резолуције Велике Британије у Савету безбедности УН, по којој је требало да Срби буду први народ у историји који је проглашен геноцидним.

После два светска рата која су повели Немци, после истребљења народа Африке, Азије, Аустралије, Јужне и Северне Америке од стране белих колонизатора, након хрватског геноцида над Србима у Јасеновцу или бомбардовања Србије од стране НАТО пакта, требало је да Срби буду проглашени за геноцидан народ, а то је спречено интервенцијом председника Путина.

Веома се цени и принципијелна позиција Русије по питању Косова и Метохије, као и наша економска сарадња.

Веома је поштована и Кина и председник Си Ђинпинг, као и његов снажан допринос развоју Србије и подршка Србији у међународним форумима.

Срби све мање верују у обећања Европске уније, по последњим истраживањима јавног мњења 80% Срба је против уласка у НАТО пакт.

Срби су народ који изнад свега цени слободу и то нас опредељује и када је политика у питању.

– У последње време разоткривена су бројна обавештајно-субверзивна дејства низа страних обавештајних служби на територији Србије. С обзиром да је оперативни развој ове категорије страних агената почео у периоду Вашег руковођења Безбедносно-информативном агенцијом, како бисте Ви то прокоментарисали?

– Дао сам заклетву да ћу штитити и чувати Србију, а ја дату реч озбиљно схватам. Од мог доласка на чело БИА, разбили смо обавештајну мрежу Хрватске, затим Бугарске, а све је било припремљено за разбијање обавештајне мреже Албаније и још неких наднационалних организација које су радиле за западне службе, и све то успешно и први пут после много година.  То је заслуга професионалаца, али изнад свега патриота у БИА.

Ми јесмо успешни професионалци, али нисмо плаћеници који могу све и за свакога, ми заиста можемо све, али само за нашу земљу. Поносан сам на време у коме сам водио БИА и у коме смо показали да можемо успешно да се носимо са већим и богатијим службама.

Када смо саопштили представницима хрватске службе да имамо све доказе о њиховој делатности и да им нудимо да сами повуку шефа обавештајне мреже, без буке и протеривања, рекли су нам да су они „чланица ЕУ и НАТО и да ће Хрватска умети да нам одговори“. Нису веровали шта све имамо о њима, а и очекивања да ћу бити брзо смењен са чела БИА им је дала наду да ће остати недодирљиви.

Наравно, преварили су се и њихов човек је јавно протеран. Бугари и Шиптари су после хрватског примера били паметнији, ћутке и без протеста су прихватили хапшење њихових агената.

– Да ли разумете механизме које користе Србији непријатељске снаге које су прошлог децембра покушале да организују „обојену револуцију” у Београду, како би спречиле признавање резултата ванредних парламентарних избора? 

– Рушећи председника Милошевића, Запад је извео једну од првих „обојених револуција“, тако да смо ми у Србији на свом примеру научили какву опасност представљају и какви се механизми користе за њихово извођење. “Обојене револуције” су средство којим се руше непослушне владе, а након чијих победа се најпре поставе квислиншке власти, потом се покрећу судски, па и физички обрачуни са патриотама, а онда наступа пљачкашка приватизација.

„Обојене револуције“ често покрену ратове, а увек донесу трајну политичку и економску нестабилност. Током лета смо пратили припреме за извођење „обојене револуције“ у Србији и уочили смо одакле долазе претње. Знали смо да су наводни грађански, а не партијски протести против насиља само припрема за политичко насиље којим треба променити власт.

Све се радило по познатом и припремљеном сценарију. Након што је дванаестогодишњак у школи убио девет својих вршњака и чувара школе, а у месту Дубона још један злочинац убио више својих комшија, у Србији је наступио природни шок и неверица. Ове трагедије су од стране НАТО опозиције искориштене као повод за почетак окупљања. Политичари су узимали учешће у уличним шетњама, али су крили да су и организатори. Медији под контролом Запада подржали су окупљања и преувеличавали бројеве учесника, охрабрујући и неодлучне да им се прикључе.

Како је време одмицало, политичари су преузели активнију улогу. Нико више није говорио о борби против насиља, нити је помињао трагично настрадале, грађански скуп је постао политички протест који за циљ има смену кључних министара у влади и у службама безбедности, а тражи се и расписивање избора. НАТО опозицији стиже и подршка из иностранства, са њима протестују и либерални политичари из региона и Европске уније, а медији извештавају о предреволуционарној атмосфери.

Покушава се изазвати и инцидент како би се протест оснажио и добио на бројности. Расписивање избора, западни медији и НATO опозиција су прогласили својом победом, а предизборну кампању усмерили на припремање присталица да ће избори бити покрадени и да власт морају преузети силом.

Вође НATO опозиције су планирале да у ноћи избора заузму зграду РИК-a и позову на блокаду саобраћаја у читавој земљи. Убедљива победа председника Вучића и наше листе их је збунила и успорила као и страх када су постали свесни да ми знамо за њихове планове. Ипак, нису могли да обуставе све акције због којих су окупљени и финансирани од стране странаца, па су морали да посегну за насиљем, без обзира што су знали да су поражени.

Странци су желели да виде да ли су структуре безбедности лојалне председнику Вучићу и како ће се понашати. Брза акција полиције и спремна и информисана БИА су били врло убедљиви. Захваљујем се и службама Русије које су нас на време упозоравале на припреме за преврат.

– Како оцењујете тренутни ниво руско-српских односа? Шта је потребно учинити за њихов даљи развој и јачање? 

– Ми нисмо клуб љубитеља Достојевског и наше везе се не односе само на нашу прошлост, културу или религију. Србија и Русија имају заједничку будућност и ми морамо да је изградимо. Да Русија није преживела свих ових векова, не би преживела ни Србија. Ако Русија не преживи, неће преживети ни Србија. Ми смо нераскидиво повезани.

Србија је далеко од Русије, окружена чланицама НАТО пакта, али води самосталну политику. Русија разуме нашу реалност и наша ограничења и сигуран сам да зна да председник Вучић води слободарску политику која је сачувала наше односе у тешким временима. Русија искренијег пријатеља тако далеко на Западу нема и то смо доказали. Надам се да се то види и разуме и да неће бити заборављено у времену које долази.

– Познато је да су се у периоду док сте били на челу Безбедносно-информативне агенције активно развијали контакти БИА и руских служби безбедности. Како бисте оценили постигнути ниво интеракције и окарактерисали приоритетне области ове сарадње? 

– Службе међусобно сарађују и наша улога је да стварамо могућности за комуникацију државника. Импресиониран сам нивоом знања и професионализма у вашим службама безбедности. СВР и ФСБ воде изузетно стручни и образовани професионалци, али и искрене патриоте који поносно показују своју верност председнику Путину и Русији.

Много сам научио од господина Патрушева, Наришкина и Бортњикова и то ми остаје као велико искуство.

Ја волим Србију, а све што радим чиним због интереса Србије и српског народа и никада не бих учинио ништа што може нашкодити Србији, без обзира која би ме друга земља због тога хвалили и подржавала. Али, наша сарадња је обострано корисна и пожељна, јер Србија и Русија немају ни једно отворено питање.

Србија не призанаје такозвано Косово и Русија се чврсто држи тог става, Србија инсистира на дејтонским капацитетима Републике Српске, и Русија мисли исто, Србија жели да сачува војну неутралност и неће да буде чланица НАТО пакта и Русија подржава такву оријентацију, Србија хоће сама да бира своју власт, Русија је и у томе подржава, Србија жели економску размену са свим земљама, Русија јој у томе активно помаже и не ограничава.

Зато је мени као српском патриоти лако да проширујем сарадњу наших служби, проблем је како сарађивати са онима који признају Косово, који траже да напустимо Републику Српску и да постанемо чланица НАТО пакта и наравно да уведемо санкције Русији, како сарађивати са таквим службма, а остати доследан заштити интереса Србије.

– Својевремено су САД увеле личне санкције против Вас као против ефективног шефа водеће српске службе БИА и заговорника активног развоја односа Београда и Москве. Поднели сте оставку крајем прошле године да бисте спречили Запад да уведе санкције Србији. Како видите своју политичку будућност? У ком својству? Остајете ли члан тима председника Србије Александра Вучића? 

– Санкције ми нису уведене без упозорења. Дато ми је више прилика да постанем део антируске хистерије и да променим своје ставове, да одустанем од сарадње са Русијом и Кином, да будем послушан и да престанем да се залажем за чланство Србије у БРИКС-у, за стварање Српског света и за војну неутралност. Запад увек покуша да вас купи или уцени, а ако ништа од тога не прође, ту су санкције. Председник Вучић ми је понудио да сам одлучим и ја сам одлучио да је часније да ја одем, него да будем искоришћен као оправдање за нападе на Србију.

Пошто нисам постао послушан, САД је од мене направио пример како ће проћи сви који им се супротстављају. Ја сам потпуно свестан да ће ме санкције пратити читавог живота и да је моја политичка каријера или угрожена или завршена, али то није разлог да издам свој народ и пријатеље мог народа каква је Русија или Кина.

Запад врши огроман притисак на председника Вучића да ја не будем нити на једној битној позицији у Влади Републике  Србије и они то не крију. Чак, и ако успеју у томе, ја ћу наравно остати саборац и друг председника Вучића и бићу уз њега у заједничкој борби за слободну Србију.

[ОБОРОНА]

Оставите Коментар