Интервју директора Департмана за спољнополитичко планирање МИП Русије Алексеја Дробињина за «Политику» (4. фебруар 2025.)
Светски поредак, усаглашен у Јалти и успостављен након завршетка Другог светског рата, обезбедио је човечанству вишедеценијски развој без великих „врућих“ сукоба који би изазвали глобалне катастрофе. Зашто се овај поредак сада руши пред нашим очима?
Циљеви и принципи Повеље УН који чине правну основу јалтско-потсдамског система – најбоље су чиме располажемо. Сасвим су погодни и за надолазећу еру мултиполарности. Једноставно је неопходно да се све земље придржавају ових норми у целини и њиховој међусобној повезаности. То данас није случај. На пример, једна држава громогласно говори о својој наводној ексклузивности и незаменљивости и сама себе ставља изнад закона.
Ова земља је 1999. године предводила војну коалицију која је 78 дана и ноћи бомбардовала Југославију. Затим су бомбардовани Ирак и Либија. Нигде после тога није постало боље. Дуги низ година су од Украјине стварали анти-Русију, одскочну даску за рат са Русијом, и чинили све да испровоцирају војни сукоб на граници са Русијом. Ипак, Русија ће преживети, али нико не зна шта ће бити са Украјином.
Све ово зову „поредак заснован на правилима“. Заправо, у стварности нема ни поретка, ни правила. А све због маније сопствене супериорности, синдрома некажњивости, опијености илузијом да је све дозвољено. Русија није једина која то види. Сви то виде. Кина, Индија, арапски свет, Африка, Латинска Америка. И никоме се то не свиђа. Време хегемоније је прошло и вратити се неће. Питање је само колико ће штете направити онај ко никако не може да одустане од свог сна о доминацији, од месијанске идеје успостављања „мира уз примену силе” и сличних концепата.
Председник Владимир Путин увек наглашава да Русија неће одустати од остваривања циљева специјалне војне операције у Украјини. Какву ће улогу имати решавање украјинске кризе у обликовању будућег полицентричног светског поретка?
Да би се криза у Украјини окончала, треба елиминисати њене основне узроке. Неопходно је да Украјина више никада не буде искоришћена за стварање претњи по безбедност Русије и неопходно је да се престане са затирањем свега руског: језика, културе, медија, православне вере. Остваривање циљева специјалне војне операције неопходно је да би се стабилизовала ситуација у Источној Европи, поновно успоставила равнотежа снага у овом региону и ојачао тренд формирања праведнијег и одрживијег мултиполарног света.
Шестанести самит БРИКС-а постао је један од најзначајнијих међународних догађаја након пада Берлинског зида и завршетка хладног рата. Какав је вектор његовог даљег развоја? На који начин БРИКС може привући земље као што је Србија, која се држи војне неутралности и настоји да води самосталну спољну политику?
БРИКС је еталон мултиполарне дипломатије, једна од потпорних структура светског поретка у настајању. У Самита БРИКС-а утицајне државе светске већине имају могућност да равноправно сарађују у интересу заједничког развоја. Чињеница да БРИКС обједињује економије које најдинамичније расту привлачи многе земље које траже спољне ресурсе за решавање својих унутрашњих проблема, и то без икаквог антагонизма према другима. Посебно бих истакао да партнерство БРИКС није уперено ни против кога, те стога имамо све разлоге да очекујемо како никоме неће ни пасти на памет да поставља препреке на путу даљег развоја потенцијала ове платформе земаља истомишљеница.
У најновијој Концепцији спољне политике Руске Федерације, као и на самиту БРИКС-а у Казању, упућен је позив на политику балансирања интереса без хегемоније и доминације. Којим средствима за промовисање овог праведнијег светског поретка располажу Москва и њени истомишљеници?
Концепција спољне политике Руске Федерације наглашава да је формирање мултиполарног света објективни процес који ће се наставити, свиђало се то некоме или не. Сада је битно да на пут ка мултиполарности не падне сенка геополитичких ексцеса и, не дај Боже, светског рата. У овој фази од свих држава се захтева да заузму одговоран приступ својој спољној политици, одрекну се опасних авантура и схвате да је мир веома крхак. Можда је чак и најкрхкији до сада. Најважније је да се вратимо идеји равнотеже интереса, која је осигурала миран суживот држава у послератном периоду. Добро је што се огромна већина држава слаже са нама у вези с овим питањем.
Које би земље, поред оних из БРИКС-а, могле да учествују у дефинисању нових контура евроазијске и глобалне безбедности? На којим би платформама могао да се води такав преговарачки рад?
Иницијативу за формирање евроазијске безбедносне архитектуре изнео је председник Владимир Путин у јуну 2024. године. Њена суштина је у спровођењу принципа примарне одговорности држава региона за решавање регионалних проблема, укључујући решавање конфликата широм евроазијског континента – од Мурманска до Њу Делхија, од Лисабона до Пекинга и Џакарте.
Иницијатива је отворена за све земље Евроазије, у географском смислу ове речи, укључујући чланице НАТО-а и Европске уније, под условом да се одрекну непријатељске и конфронтационе политике.
Ми ништа не измишљамо, ми полазимо од реалности. Сматрамо да се дискусије о евроазијској безбедности морају водити у постојећим форматима, као што су Организација Договора о колективној безбедности (ОДКБ), Заједница независних држава (ЗНД), Шангајска организација за сарадњу (ШОС), Конференција о сарадњи и мерама поверења у Азији (ЦИЦА), Савет за сарадњу арапских држава Персијског залива (ГЦЦ), Асоцијација нација југоисточне Азије (АСЕАН).
Поздрављамо учешће представника Србије на Другој конференцији о евроазијској безбедности, одржаној у Минску у јесен 2024. године. Рачунамо на даље интересовање српских званичника и експерата за овај форум.
Шта би могло гарантовати да би се „колективни Запад“, укључујући ЕУ и Велику Британију, које су се дискредитовале намерним непоштовањем Дејтонског споразума за мир у Босни и Херцеговини, Бриселског споразума о нормализацији односа између Београда и Приштине и Минског пакета мера за Украјину, придржавао договора?
Примери које сте навели јасан су доказ неспособности садашњих владајућих елита политичког Запада да преговарају. Немамо илузија када су они у питању. Они показују да се не може веровати не само речима наших бивших партнера већ ни писаним уговорима. Осигурати испуњавање њихових обавеза могуће је само кроз стварање посебних контролних механизама који ће кршење споразума учинити превише скупим и неисплативим у политичком, војном и економском смислу.
Департман на чијем сте челу се сматра једном од најугледнијих структура такве врсте у свету. Да ли бисте, на основу информација које долазе до вас, могли да дате средњорочну прогнозу дешавања на светској сцени? Који су приоритети руске дипломатије у овом контексту?
Захваљујем на високој оцени резултата нашег скромног рада. Што се тиче прогноза, ово је омиљена забава политиколога и новинара. Садашњу фазу глобалног развоја карактерише висок степен неизвесности. Оно што видимо јесте објективан процес формирања мултиполарног света уз истовремене покушаје његовог спречавања и ометања од стране бившег хегемона и групе земаља које су му се заклеле на верност. Борба ове две главне силе, по нашем мишљењу, изродиће даље сценарије, у распону од стварања неке нове глобалне равнотеже на правној основи до сукоба великих размера уз учешће нуклеарних сила. Ово последње се мора избећи, али ће уздржаност и здрав разум у овом случају морати да покажу сви, а не само Русија.
Жељко Шајн