Ми се заиста надамо да ће се ипак поштовати међународно право, суверенитет једног народа и његова воља и да ситуација у Венецуели неће бити решавана војним путем, каже у ексклузивном интервјуу Спутњику отправник послова те земље у Србији Дија Надер де eл Андари.
Само две недеље по инаугурацији Николаса Мадура, на нови шестогодишњи председнички мандат, после победе на председничким изборима, за привременог председника Венецуеле прогласио се актуелни председник скупштине Хуан Гваидо. Коментаришући најновију ситуацију у Венецуели, отправница послова Андари је изразила очекивања да Венецуела ипак неће бити суочена са војном интервенцијом.
У Венецуели је у току озбиљна политичка криза, праћена сукобима. Може ли она бити решена мирним путем?
— Оно што се дешава у Венецуели није политичка криза, већ је реч о последицама једне економске кризе која је индукована и наметнута од стране САД, ЕУ… Ради се о нечему што је почело пре доласка председника Николаса Мадура на власт, још за време Уга Чавеса, када је против нас почео да се води рат на више нивоа. Ово данас што видимо је да Сједињене Америчке Државе, без икаквих маски, без сакривања, покушавају да свргну владе, па тако и нашу. Потпредседник САД Мајк Пенс је пре неколико дана отвoрено позивао оружане снаге Венецуеле да се окрену против свог председника.
Треба напоменути да су 20. маја прошле године одржани председнички избори на којима је Мадуро сасвим легитимно победио, а 10. јануара ове године је положио председничку заклетву. Његовој инаугурацији присуствовали су представници 90 држава и треба рећи да је на председничким изборима маја прошле године била излазност од 47 одсто, што је много више него у неким другим земљама.
Морам да кажем да, као и моја влада, ја венецуеланску опозицију која зове на инвазију, на директну интервенцију у Венецуели, сматрам издајницима из простог разлога што је тог 20. маја председник Мадуро изашао на изборе које је сама опозиција захтевала и скоро седам милиона венецуеланских грађана је гласало за председника Мадура. Изборима је присуствовало више од 200 међународних посматрача из свих земаља, укључујући и земље ЕУ. А оно што раде земље ЕУ и САД тренутно у Венецуели јесте кршење начела међународног права.
Вашингтон је одмах признао самопроглашеног председника Хуана Гваида, а низ других држава, Русија и Кина то нису учиниле, напротив, и свет се заправо поделио око тога. Како то коментаришете, шта ће се даље дешавати?
— Ситуација у којој се налазимо је она коју је управо опозиција у земљи, заједно са САД, желела да призове. То је оно што се десило у Либији, што се десило у Сирији, и то је управо оно што се сада дешава у Венецуели. Ствара се једна врста владе у иностранству и онда државе као САД и ЕУ утичу на друге земље у свету да почињу да их признају. Ако погледате шта се дешавало у Сирији, Либији, видите да САД не поштују ниједну међународну институцију, њих ништа не интересује. Није важан ни вето пред Саветом безбедности УН. Оне увек раде оно што желе.
Венецуела је једна изузетно богата држава, а оно што њих интересује јесу природни ресурси Венецуеле. Када говоримо о нафти, потребно је свега четири до пет дана да та нафта из Венецуеле танкерима стигне у САД, за разлику од 45 дана који су потребни да стигне са Блиског истока. Поред тога, Венецуела представља капију, врата за улазак на континент Јужне Америке. САД су од почетка рекле да ту не желе другог Фидела Кастра и хтеле су да заврше са Чавезом.
Мадуро стално позива на дијалог, на мирно решење сукоба. Јако је тужно то што САД, ЕУ и још неке земље признају особу која није била изабрана легитимним путем за председника Венецуеле.
Ми се заиста надамо да ће се добро проанализирати ова ситуација и да ће се поштовати међународно право, суверенитет једног народа и његова воља. Ми смо сигурни да ће наш херојски боливарски народ, да ће наша влада и наше оружане снаге одолети, издржати и увек се надамо да ће се све решити мирним путем зато што је народ тај који увек плати највећи цех. Увек буде мртвих, буде деструкције. Не желимо да се деси оно што се десило са Сиријом, не желимо да се такво уништење деси Венецуели.
Да ли мислите да постоји опасност од војне интервенције САД?
— САД су изабрале прави тренутак, а већ су применили слично са владама као што је било са Лулом да Силвом у Бразилу, са Кристином Кирхнер у Аргентини, са владом у Хондурасу. Сада се то дешава у Никарагви. Наравно, то су учинили кршећи међународно право. Покушали су свашта почев од парламентарних удара, напада путем светских медија. Они дефинитивно имају вишеструка средства и могућности да заврше и окончају са неком владом.
Ми се надамо да ће латиноамерички народи да се подигну у свакој од земаља Латинске Америке, а што се тиче Венецуеле, она се неће предати. Ми имамо изузетно одане, лојалне оружане снаге. Имамо милицију која такође сарађује са народом, а он је такође припремљен за овакве ситуације. Они су, дакле, вишеструко потврдили своју оданост председнику Мадуру у претходном периоду.
Да ли ће Венецуела тражити да о овој ситуацији расправља Савет безбедности УН?
— Наш председник је отворен. Као што сам већ рекла, он позива на дијалог. Нажалост, међународни органи нису учинили оно што је требало да би избегли да се уопште дође до ове ситуације. Организација америчких држава, чији се генерални секретар продао Сједињеним Америчким Државама, инструмент је који се користи против Венецуеле, притом кршећи управо повељу Организације америчких држава.
Верујем да ће ова тема бити разматрана пред Саветом безбедности УН и да ће се захтевати да се поштује међународно право кад је наш случај у питању.
У ком случају би се Венецуела обратила некоме или некој од држава за помоћ?
— Имамо подршку Русије и Кине. Ове две државе су биле изузетно јасне, такође и Иран, Турска. Више је од 90 држава које нас подржавају. Веома је јасно да те државе и Венецуела имају билатералне споразуме на свим пољима, укључујући и војне споразуме.
Захвална сам Русији на подршци коју нам пружа на свим пољима. И Кини, такође. Наравно, надамо се да се ова ситуација може решити мирним путем и да наша земља неће доћи до тога да све ово мора да се решава оружјем и да се друге земље неће мешати. И управо захваљујући свој подршци који нам пружају ове државе, ми се заиста надамо да неће доћи до тога да наша земља буде суочена са директном војном интервенцијом, да ћемо то моћи да избегнемо.
Да ли ово што се сада дешава у Венецуели сматрате завршним чином промене режима од стране САД у државама Латинске Америке, који се у последње време догађају?
— Сви кораци су већ примењени на примеру Венецуеле и нису успели да постигну оно што су желели, па ни у том последњем када су покушали да убеде оружане снаге да се окрену против свог председника и да изазову војни удар. Оно што они наравно желе, јесте да изазову грађански рат. Међутим, ни у томе нису успели. Такође су мобилисали све десничарске владе широм Латинске Америке.
Свашта су они покушали да постигну у Венецуели, али нису успели у томе. Опростите ми што стално понављам да у томе нису успели. Управо то ме и плаши, бојим се шта још могу да смисле, шта још може да им падне на памет да тај северноамерички империјализам примене на нас у Венецуели.
Мира Канкараш Тркља
