Ево зашто Алексеј Наваљни никада неће постати председник Русије.
Проблем је и у тровању његових гаћа у лукреција-борџија-стилу.
Он је невероватно амбициозан лик који озбиљно жели да буде национални политичар број један, да замени садашњег Броја Један. И, ради тога је постао лутка у рукама туђих тајних служби у чијем интересу је покушао да против специјалних служби своје земље одигра улогу пранкера Лекуса и Вована.
Резултат: хајп, успех, много лајкова и прегледа…
Али, да ли можете да замислите да би – не, не Путин, да би чак и Борис Јељцин, којег тако страсно мрзимо, пристао да уради нешто слично?
Наравно да не би! Ради се, драги моји, напросто о калибру личности.
На тај калибар се никада не сме заборавити.
Као каква блесава плавуша, ситничави, осветољубиви и амбициозни Наваљни не разуме да у животу, ако се борите за велике улоге, не треба увек победити и по сваку цену добити аплауз… у балону информација ваших обожавалаца. Не схвата да је важније задржати место у политици. У сваком случају, важније од улоге кловна који, машући својим гаћама, трчи по железничкој станици са бројевима телефона које су му дали у немачкој или америчкој тајној служби.
За претендента на највишу власт то је стављање крста на сопствену каријеру.
Питање моћи у Русији никада неће бити решавано ни на улици (мада она понекад може да учествује), нити лајковима на друштвеним мрежама (мада се могу користити).
Све ће бити решено, као и много пута до сада, компромисом између најлукавијег и већинског дела јавности и огромне армије државних и војних званичника.
А ако сте блогер-шаљивџија који опслужује тајне службе других држава, напросто не можете бити херој таквог компромиса.
Извини (Наваљни), ако су ти гаће на глави, тешко да ће ти поверовати сав овај слоновски тешки руководећи слој Русије. Тешко да ће те примити за свога.
Твој задатак је да трчиш, вичеш, помажеш једнима да интригирају против других, али такве за цареве не узимају.
То би било могуће – и то накратко – само уколико би дошло до потпуног распада државе и рата свих против свих. Само, нисмо у опасности, а нисмо били чак ни 1991. године.
Због чега је све испало овако жалосно?
Да поновим: зато што је Наваљни амбициозан тип од три гроша.
Тип који би да ухвати птицу среће чак и у wc-шољи, само да то буде ОДМАХ и да може да са том птицом направи селфи.
Само, Љоша, тамо не пливају птице. Већ – нешто сасвим друго…