Како је технички слабо опремљена ВРС успела да обори три, од четири тада произведене БПЛ Предатор? Кога то интересује? Званично, то се никад није догодило. Међутим, фотографије и снимци то демантују.
ПВО ВРС
Иако је Противваздушна одбрана (ПВО) Војске Републике Српске (ВРС) преузела део техничких средстава ЈНА, она никада није била на нивоу ПВО ЈНА, напротив, она је била што се технике тиче, на доста ниском нивоу, али по ефектима дејства, за наше услове на веома високом нивоу. То можемо приписати високо обученом кадру, од старешина до војника, њима се приписује ефикасност ПВО ВРС.
ВРС је у свом саставу од јединица ПВО имала 155. ракетну бригаду ПВО која је била задужена за ПВО територије, а у оквиру бригада копнене војске (КоВ), свака бригада је имала ПВО јединицу која је била задужена за трупну ПВО.
Системи ракетне ПВО били су организовани у 155. ракетни пук који је био наоружан са три дивизиона РС С-75М Волхов и једним дивизионом СА-75Мк Двина (према другим изворима само четири дивизиона Волхов). Поред тога ПВО је располагала и са одређеним бројем самоходних РС кратког домета 9К35 Стрела-10 и 9К31 Стрела-1, већим бројем лакопреносних ракетних система 9К32М Стрела-2М, 9К310 Игла-1, као и већим бројем противавионских топова калибра 20, 30 и 40 мм. Највреднији систем ПВО у наоружању ВРС био је РС 2К12М 59Куб-М. ПВО ВРС је располагала са три батерије овог система. Новом организацијом В и ПВО одлучено је да 155. ракетни пук, прерасте у 155. ракетну бригаду ПВО (155. рбр ПВО). Командно место бригаде се налазило у касарни „Крајишких бригада“ у Залужанима. Бригада је имала у свом саставу три ракетна дивизиона са ракетама Волхов, један дивизион са ракетама Двина, три батерије са ракетама Куб, ракетно-технички дивизион (ртд), 84. лаки артиљеријски ракетни пук (84. ларп) са ракетама кратког домета Стрела-2М, Игла-1, Стрела-1, Стрела-10 и противавионским топовима калибра 20, 30 и 40 мм. Због насталих потреба 17. фебруара 1994. године формираће се и 172. средњи самоходни ракетни пук ПВО (172. ссрп), који ће у свом саставу објединити три самоходне ракетне батерије са ракетама Куб (које ће до тог времена самостално деловати), а чије командно место (КМ) ће се налазити у Сокоцу.
ПВО ВРС територије и трупа приписује се обарање следећих ваздухоплова: три авиона МиГ-21Бис РВ Хрватске, два хеликоптера Ми-8МТВ-1 муслиманске АБиХ и један авион Ан-26 АБиХ, један британски ловац Sea Harrier FRS Mk.1, један ловац РВ САД Ф-16Ц, један јуришник РВ Француске Mirage-2000K-1, три БПЛ Предатор. Оштећено је још неколико ваздухоплова међу којима један француски морнарички јуришник Etendard IVP, један хеликоптер РВ Хрватске Ми-24В. За још један Ми-24В РВ Хрватске који је „пао“, разлог наводног пада није јасан. У званичним документима наводи се податак да је пао због лома узгона, док посада хеликоптера тврди да су оборени ватром са земље.
О ПРЕДАТОРУ
Предатор је америчка беспилотна летелица (БПЛ), оперативно је користи ЦИА и неколико ратних ваздухопловстава западних земаља. У раним деведесетим годинама прошлог века, ова је летелица била намењена само за извиђање са гледањем унапред, у смеру лета, помоћу камера и других сензора, али су касније на њу интегрисане две носеће линије за две ракете или за друго алтернативно наоружање. Због смештаја сензора (очију) у чеоном делу трупа, мотор јој је уграђен назад, са потисном елисом. Предаторов систем је првобитно обележен као RQ-1 Предатор. где је „R“ америчка војна ознака за извиђача, а „Q“ се односи на систем беспилотне летелице. Број 1 означава први у низу система летелица изграђених као беспилотне извиђачке. Систем у предсеријској производњи, означен је као RQ-1А, док RQ-1B (не треба мешати са RQ-1 Предатор B, који је постао RQ-9 Riper) означава серијску конфигурацију производње. То су појединачне ознаке система. Стандардне летелице, биле су означене са РQ-1К у предсерији, и RQ-1L за серијски стандард. У 2002. години америчко ратно ваздухопловство званично је променила назив у МQ-1 („М“ означава више улога), што одражава и напредак примене наоружане летелице.
Први лет БПЛ RQ-1 Предатор имала је јула 1994. године. Своју премијеру имаће годину дана касније изнад Републике Српске. RQ-1 Предатор је основна варијанта, са наменом извиђача, код које је RQ-1А, из предсеријске производње. Први серијски производи имају ознаку RQ-1B. Касније партије производње имају ознаку, изведену од RQ-1L и RQ-1К. Након увођења у оперативну употребу варијанте МQ-1, америчко ваздухопловство почело је да конвертује све дотадашње летелице RQ-1, на овај стандард. На крају су све летелице RQ-1 конвертоване у стандард МQ-1, до 2005. године.
Летелица је оперативно и борбено коришћена у ваздушном простору Југославије (БиХ и Србија), Авганистана, Пакистана, Јемена, Ирака, Ирана, Либије, Сомалије и САД. БПЛ Предатор може да дејствује на циљу удаљеном и до 740 км од места полетања (тактички радијус), може да крстарити изнад жељене локације у трајању и до 24 часа и да се врати у базу. Укупно је произведено 360 ових основних варијанти летелица, од којих 285 RQ-1 и 75 МQ-1. Произведено је до октобра 2007. године, 104 примерка летелица МQ-9, за остале варијанте и за касније време нема података. Предатор је пројектован са лако растављивих шест склопова, који се једноставно пакују у контејнер за транспорт. Контејнери, са склоповима предатора, транспортују се авионом Локид Ц-130 Херкулес, на било коју локацију земаљске кугле. На тај начин, летелице могу брзо бити пребазиране на велике удаљености, склопљене и оперативне.
Од 2001. године, МQ-1 Предатор, постао је примарна беспилотна летелица, за офанзивна дејства америчког ваздухопловства и Централне обавештајне агенције, у Авганистану и Пакистану. Због борбене користи, класификација и начин борбене употребе ове летелице се држе као поверљиви подаци. Остварени почетни борбени резултати, били су основа за њен даљи развој у ефикаснијег наследника МQ-9 Рипера, моћног борца, у и из ваздушног простора, на нивоу ефикасности авиона са људском посадом.
Циљ је да се широм света разместе ескадриле, са беспилотним летелицама Предатор и са одговарајућим особљем, у намени тактичке подршке војним операцијама или другим специфичним задацима америчке војске и безбедносних агенција, а и у цивилним активностима и службама.
ОБАРАЊЕ ПРЕДАТОРА
Предатори су били распоређени у састав 11, 15. и 17. извиђачког сквадрона РВ САД, у бази Индиас Спрингс. Први прекоморски распоред БПЛ Предатор извршен је на Балкану, од јула до новембра 1995. године, под називом Номадско бдење (енг. Nomad Vigil). Над нашим небом Американци су премијерно употријебили беспилотне летелице RQ1 Предатор, јула 1995. године. Првобитно, оне су требале да базирају на хрватском острву Крк, али су медији у Хрватској увелико писали о њиховом базирању у Хрватској, те су Американци одлучили да се они дислоцирају у Албанију. У ваздухопловној базу Гјадер у Албанији су допремљена укупно четири „предатора“, који су имали задатак снимања положаја ВРС и укупне ситуације на терену. Током операције извиђања положаја ВРС, Американци су првобитно прећуткивали, а касније и признали губитак две БПЛ.
Прво обарање RQ-1 догодио се изнад места Крепшић недалеко од Брчког 11. августа 1995. године. Обарање је извршила ПВО батерија 11. Дубичке лаке пешадијске бригаде ВРС. Том приликом настале су и ове фотографије које је урадио обавештајно-безбедносни орган бригаде, као доказ о првом обореном „предатору“. Већ 14. августа 1995. године у истој зони Американци губе и други „предатор“. Као разлог губитка Американци наводе квар на мотору, због чега су га морали уништити самоликвидацијом, иако се не искључује ни ватрено деловање ПВО са земље.
Трећи Предатор изгубљен је у близини Невесиња 5. септембра 1995. године. Овај пут ефикасна је била ПВО батерија 8. Херцеговачке моторизоване бригаде ВРС. Обарање „предатора“ је уредно снимљен те постоји и видео снимак обарања „предатора“ код Невесиња.
Постоји конфузија у подацима о датумима обарања прва два „предатора“, али је то касније кориговано у америчким извештајима. Док се прећуткује обарање од 5. септембра, иако постоји снимак и материјални доказ. Наиме, тадашњи директор Музеј ЈРВ у Београду, кога млађи познаници зову чика Воја, кривац је што су се остаци оборених „предатора“ из Крепшића и Невесиња нашли у Музеју. Делови тих „предатора“, као и делови „предатора“ које је оборила ПВО ВЈ током НАТО агресије 1999. године, послужили су као извор делова за експонат који се налази изложен у Музеју. Још увек се у депоу Музеја могу видети делови „предатора“ који су оборени 1995. године, а које је оборила ПВО ВРС. Они чекају боља времена, како би угледали светлост дана и били приказани јавности.
Током НАТО агресије на СРЈ 1999. године, ПВО ВЈ успела је да обори три „предатора“, од којих су Американци такође признали губитак два. А трећи?
У тексту је низ фотографија БПЛ RQ-1А Предатор који је оборила ПВО јединица 11. Дубичке лпбр код Крепшића недалеко од Брчког, 11. августа 1995. године, као и фотографија изложеног „предатора“ у Музеју ЈРВ код Београда.
Р.Е./Данко Боројевић
