Државни секретар САД-а Мајк Помпео представио је синоћ извештај о верским слободама у свету, а у делу о Црној Гори САД су веоме резервисане према политици Мила Ђукановића и нема јасног става поводом одредби Закона о слободи вероисповести, већ се цитирају ставови супротстављених страна у вези с тим питањем
Kако је наведено у извештају који третира дешавања из прошле године, у децембру је парламент донео Закон о слободи вероисповести и правном статусу верских заједница, који је заменио акт о положају верских заједница из 1977. године, усвојен још у периоду постојања СФРЈ, у вези с којим су се званичници сагласили да је застарио и неадекватан.
У извештају се истиче да је Српска православна црква (СПЦ) нагласила да је ново законодавство дискриминишуће, наводећи да се њиме неправедно омогућава држави да утврди власништво над верским објектима или земљишту изграђеном или добијеном захваљујући јавним приходима или „заједничким инвестицијама грађана“, или је било у власништву државе до 1. децембра 1918. године, и за које није било доказа о власништву од верских заједница.
Kако се тврди, СПЦ је указала да је закон нејасан, јер није прецизирао на шта се „докази о власништву” односе.
СПЦ је изјавила да те мере значе „одузимање и национализацију верских објеката”, и да се то дешава, иако СПЦ има власничку документацију за сваку од својих некретнина, али да ни та документа не би била довољна.
„Влада је одговорила да нови закон дефинише услове да се питања власништва утврде у складу с постојећим административним и грађанским процедурама, наводи да неће бити ад хок одлука изван прописаних правних процеса, нити је било намере да се избаце верници из верских објеката“, наводи се у извештају који је синоћ представио Мајк Помпео.
Истиче се да су Влада и део верских заједница потврдили појединачне споразуме, који су остали на снази без обзира на новоусвојени верски закон.
„Широко распрострањене демонстрације обележиле су расправу о закону, а наставиле су се и касније“, пише у извештају.
Указано је да је током гласања у парламенту било уличних протеста у Подгорици, и да су се одиграли и у неколико других градова широм земље, уз извештаје да су протести углавном били мирни, осим изолованих случајева бацања камења и испаљивања ватромета на полицију.
„Било је и извештаја о интернетским подстицањима насиља. СПЦ је оптужила Владу и председника (државе Мила) Ђукановића за подстицање етничких ставова који изазивају поделе. Премијер Душко Марковић рекао је да „не постоји скривена агенда“ који има циљ преузимање имовине СПЦ. Након усвајања закона 27. децембра, СПЦ је организовала редовне мирне протесте на које је изашло хиљаде људи. Неки скупови у Никшићу и Подгорици имали су више од 50.000 учесника. Грађани су блокирали путеве у Подгорици, Никшићу, Пљевљима, Беранама, Херцег Новом, Тивту, Бару и Андријевици, док су други учествовали у шетњама од својих градова до места одржавања. СПЦ је најавила да ће сазвати протесте четвртком и недељом сваке седмице док парламент не укине закон. Они су такође најавили да ће оспоравати закон пред Уставним судом. Влада и аналитичари наводе да наизглед постоји координирана кампања дезинформација, пропаганде и провокације, од којих неке долазе из трећих земаља, које траже да се догоде етнонационалистичке поделе и изазивају сукоби кроз протесте“, наводи се у извештају Стејт департмента.
Истиче се да су остале верске групе, укључујући Kатоличку цркву и Исламску заједницу, износиле да питање верске имовине треба регулисати другим законима и да се то не третира законом о слободи вероисповијести, мада им је касније указано да је то питање између Владе и СПЦ.
„Неке верске заједнице изразиле су забринутост због закона, сматрајући да његове одредбе представљају корак ка стварању де факто државне религије, наводећи да је Влада снажно фаворизовала (канонски непризнату. прим.аут.) Црногорску православну цркву. Црногорска православна црква била је једина верска заједница која је прихватила имовинске одредбе закона, наводећи да би закон „вратио њихову закониту имовину“, истакнуто је у тексту извештаја.