Свима нам је позната историјска лекција о дахијама, наиме када је званична турска власт почела да слаби тада су се на рубним областима царства појавили људи који су се одметнули од султана и почели да за свој рачун врше власт на територијама на којима су пре тога били у званичном државном поретку. У случају нас Срба можда је срећна околност била да су се у моменту европских револуција појавили одметнуте вође јаничара, Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед-Ага Фочић који су завођењем терора фактички изазвали Први српски устанак, а самим тим и српску револуцију којом смо када и сви други озбиљни народи у Европи створили државу и ударили темеље модерној нацији. Оно што је можда мање познато је то да смо у буни против дахија имали благонаклоност, а у неким случајевима чак и директну помоћ Порте.
Оно што је од победе Доналда Трампа све више уочљиво је појава америчких дахија које се не налазе у званичном поретку америчке државе, али су у могућности да за свој лични интерес раубују њихове државне ресурсе. То су људи који су деоничари мулитинационалних компанија, фондација и лоби група, а до недавно су вршили власт и кројили политику у појединим деловима света. Разни Сороши, Клинтони, Олбрајти, Кларкови више нису део власти, чак су снажно супротсављени америчком председнику, али примера ради у нашем региону они и даље ведре и облаче и из наше перспективе власт у САД као да се није ни променила. За ове људе не постоји амерички, српски, албански или било који општи интерес већ само и искључиво интерес њихових мултинационалних компанија. Из тог разлога те модерне дахије изазивају политичке кризе из којих излазе богатији и то у милијардама долара.
Најновији пример и ловина на коју се бацају ове међународне крвопије су Трепча и електро-енергетски систем на Косову и Метохији. Дахије су наредиле косметским албанцима да изврше спајање система Трепче јер само на тај начин та компанија може да буде будзашто приватизована и припојена неком међународном инвестиционом фонду. Такође, не треба да чуди толико албанско инсистирање на Газиводама имајући у виду да то српско језеро заједно са рудницима лигнита на Космету и термоелектранама код Обилића чине јединствен енергетски систем вредан неколико милијарди евра, а које дахије планирају да добију од тзв. Републике Косово на име заслуга за бомбардовање Србије и касније лобирање за независност те мафијашке творевине.
Да би били контролори у политичким играма ти међународни мешетари држе константну кризу и недозвољавају да се успостави поредак утврђен нормама међународног права. Они гуше сваку иницијативу која треба да омогући трајни мир, а уместо тога форсирају решење која увек и изнова отварају политичке фронтове.
Да сам у позицији власти у Србији лично бих покренуо буну против америчких дахија и тиме стао у ред мање више свих озбиљних народа у Европи који су те и такве буне већ започели. Најбољи примери су Мађарска и Италија у којима Виктор Орбан и Матео Салвини задају врло јаке и врло болне ударце. После избора за Европски парламент за очекивати је да се преко Националног окупљања – Марин Ле Пен и у Француској поведе системска борба против тамошњих дахија. Све у свему, тренд потискивања америчког утицаја је главна политика доброг дела европских народа, а да ствар буде занимљивија у многим биткама Доналд Трамп и његова администрација у најмању руку не одмажу тим процесима.
Дакле, време је за одважнију и офанзивнију политику јер је сада наступило време у којем народи и државе заузимају позиције на којима ће бити у овом веку. Наше природно место је међу онима који се боре за суверенитет и за нови пројекат заједнице европских нација. Изборити се за место у новом глобалном мешању карата за почетак значи престати робовати ставу о свемогућој Америци и о њиховом начину живота као једино могућем и једино исправном. Свако ко се у Србији бави политиком, а поготову људи из актуелне власти треба да лежу и да се буде са мишљу да живимо у доба када на наше очи пада западни зид, а са тим падом и америчке дахије из нашег региона остају без полуга моћи и утицаја. Штета што потопише Адакале, ваљало би се потсетити неких историјских лекција.
Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
