Амбасадор САД у Црној Гори Џуди Рајнке рекла је да власти у Црној Гори морају да раде на побољшању стандарда грађана, а не за своје личне интересе
“Верујем да недавни извештај Фридом Хауза покреће у правом тренутку важна питања која се тичу перцепције општег демократског назадовања Црне Горе у последње време,“ рекла је амбасадорка на питање да прокоментарише нови извештај Фреедом Хоусеа, у коме се наводи да је Црна Гора из делимично консолидоване демократије склизнула у хибридни режим.
Она је у интервјуу за Вијести коментаришући недавно објављен извештај те невладине организације чије је седиште у САД, још рекла:
“Стављајући по страни питања објективности и пристрасности у вези са овим извештајем, чињеница је да анкете показују да готово 90 одсто грађана Црне Горе верује да је корупција широко распрострањена и да, што је још више забрињавајуће, 60 одсто њих вјерује да је корупцију немогуће искоренити.
Нема сумње да је ендемска корупција успорила евроатлантске интеграције Црне Горе и да власти морају сада, више него икад, удвостручити напоре да се придржавају не само слова већ и духа закона који гарантују независно и непристрасно правосуђе и тужилаштво. Владавина права мора постојати не само на папиру већ и у пракси. Институције треба да обезбеде да они који крше закон за то одговарају. Владини званичници морају неуморно радити на побољшању живота грађана а не да користе положај моћи у сврху задовољења властитих интереса.
Имајући ту идеју у виду, САД ради са Црном Гором на побољшању владавине права. Од 2010. уложили смо висе од 17 милиона долара у повећање институционалних капацитета за борбу против корупције и организованог криминала. У Црну Гору смо довели водеће стручњаке који обучавају судије и тужиоце; опремили смо суднице технологијом која омогућава обичним грађанима да буду информисани о правним поступцима; и обучили смо службенике полиције како да примјењују најновије поступке у реаговању на тешке облике криминала.
Сједињене Државе це учинити све што могу како би помогле грађанима Црне Горе да остваре своје циљеве и тежње, али будућност Црне Горе зависи од њених грађана. Друштва у којима сви имају поштену шансу су најкохезивнија и најуспјешнија. Владавина права, праведност, укљученост – то су западне вредности. То су заједничке вредности на чијој одбрани сви морамо неуморно радити.
Поделили сте задовољство због начина на који су власти у Црној Гори поступиле против ширења епидемије, да ли страхујете због размера епидемије у САД?
Kао што је потпредседник Пенс недавно рекао: ‘Имамо светло на крају тунела. Напредак нас заиста охрабрује. Чак и у жаришним тачкама широм земље број случајева стагнира, а у неким се подручјима смањује. То је признање америчком народу и начину на који је амерички народ, пре готово 45 дана, прихватио смернице за успоравање ширења заразе. Спасили смо животе. Заштитили смо рањиве. Сачували смо свој здравствени систем. На добром смо путу излечења наше земље’.
У сталном сам контакту са својим близњима и пријатељима у Сједињеним Државама. Често разговарам са ћерком, која похађа Универзитет Дзонс Хопкинс у Балтимору, у Мериленду, али сада школску годину завршава онлајн, као и много студената широм света. Иако је ово време велике несигурности за све, охрабрује ме њен стални оптимизам и флексибилност у прилагођавању новој реалности, а видим како се и други Американци пођеднако успешно суочавају са изазовима које доноси овај вирус. За мене је једна од светлих страна ове кризе то што је учврстила и ојачала наше личне односе са члановима наших породица, пријатељима, колегама и многим другима, како овде у Црној Гори тако и у мојој домовини.
Да ли је могућ глобални одговор на глобалну епидемију, с обзиром на то да су САД довеле у питање кредибилитет Свјетске здравствене организације и све чешће критикују Kину за почетно неодговорно понашање, а на другој страни је извјесно да се стратегије земаља у одбрани од ЦОВИД 19 знатно разликују?
Глобална пандемија захтева глобални одговор. САД предводи међународну координацију у глобалној борби против ЦОВИД-19 кроз председавање Г7 групом – мобилишући досад невиђену међународну координацију кроз здравствену, финансијску, хуманитарну помоћ, науку и сектор технологије, како би се спасили животи, обновио економски раст, очивала радна мјеста и подржала глобална трговина и улагања.
Kроз председавање групом Г7 ове године, Сједињене Државе настављају да блиско координишу напоре са Г20 како би осигурале да значајна америчка средства и научни напори на овом фронту остану средишњи и координисани дио светских напора у борби против ЦОВИД-19. Моја држава окупља најсјајније умове америчких владиних агенција, приватног сектора, универзитета и иностраних партнера како би развила вакцине и терапијске интервенције у заштити свијета од ЦОВИД-19.
Желим да нагласим да су Сједињене Државе највећи појединачни здравствени и хуманитарни донатор на свету, а амерички народ је наставио великодушна издвајања у глобалној борби против ЦОВИД-19. Сједињене Државе пружиле су критички важну подршку међународним организацијама које се боре против пандемије, укључујући УНИЦЕФ, Светски програм хране и десетине других ентитета. Желимо да спасимо животе И, док разматрамо погрешно управљање Светске здравствене организације одговором на пандемију, наставићемо да подржавамо партнере који спроводе своје мисије у борби против ЦОВИД-19.
Да ли уочавате опасност по демократске процесе у Црној Гори због случајева кршења приватности објављивањем спискова особа у изолацији, хапшења људи који на друштвеним мрежама критикују званичнике и драконским казнама за кршење мјера за сузбијање епидемије?
Процене које владе морају направити у одмеравању значаја јавног здравља, с једне, и важности заштите основних права, с друге стране, за време глобалне пандемије без преседана, изузетно су сложене и тешке. Водећи рачуна о томе, морају се уложити сви напори како би се осигурало поштовање темељних права и слобода, попут права на приватност и слободу изражавања. Све радње које власти предузимају, а односе се на ограничавање основних права, морају увек бити строго у складу са законом, примењивати се једнако и бити што је могуце пропорционалније. Позвала бих посебно на опрез код одређивања мера притвора било да је реч о обичним грађанима или новинарима због онога што кажу или пишу.
Трајно поштовање основних права и слобода темељ је демократије. Времена каква су ова јасно показују важност снажне, партиципативне демократије – и институције и грађани имају улогу у обезбеђивању да демократски систем у крајњем буде одговоран грађанима од којих црпи своју моћ и легитимитет.
Kаква су америчка искуства у борби против ширења лажних вијести и панике у вези с пандемијом и шта бисте препоручили овдашњој власти и медијима у вези с тим?
Kао што знамо из искустава и у Сједињеним Државама и у Европи, постоје они који се окрећу дезинформацијама као оружју, не оклевајући да га употребе чак и у најосјетљивијим и најкритичнијим временима, попут садашњег, када сви заједно радимо на супротстављању заједничком изазову који представља ЦОВИД-19.
И владе и грађани треба заиста да буду свесни директних претњи које дезинформације представљају нашим заједничким напорима у суочавању са ЦОВИД-19. На пример, руске дезинформационе мреже покушале су да промовишу дестабилизујуће спољнополитичке циљеве Моске стварањам конфузије у нашим демократским друштвима. Видели смо и координисане напоре Пекинга да промовише сукобљене теорије о ЦОВИД-19, цији циљ је био да посеју сумње, одбију кривицу и створе идеју да можда није могуће сазнати истину.
Један од резултата повећане усредсређености на дезинформације у контексту ЦОВИД-19 јесте да је дошло до убрзања сарадње између демократских земаља које су се суочиле са овом пријетњом, што посебно важи за Сједињене Државе и наше европске савезнике. Ове године је 75. годишњица завршетка Другог светског рата. Важно је да напоменемо да имамо дугу историју савезништва у најизазовнијим околностима, а ово је једно од таквих времена. И, конкретно, кад је реч о борби против дезинформација, наша сарадња никада није била ближа.