Амерички пуковник у пензији Даглас Мекгрегор у интервјуу за радио из Чикага навео је да се у Рамбујеу пред почетак бомбардовања Југославије, разматрала и „могућност да се север Косова где већински живе Срби припоји Србији и да су ту идеју одобрили Французи и Немци, али су САД одбациле такав план“.

„Када погледате шта се дешава на Косову од првог дана до данас, све је то било предвидљиво. Пре почетка бомбардовања, у Рамбујеу су српски и албански представници одвојено пристали да учествују у разговорима. И то учешће би дало Србима део земље (Косово) од Митровице до ивице Србије. Тај део би постао трајни део Србије и ту би живела већина Срба. У том тренутку, и Французи и Немци су мислили да је то добро решење. Немци су хтели да уложе стотине милиона у то време марака да финансирају нове куће и насеља, да обнове градове за Србе и Албанце. Европљани су разумели, макар иза затворених врата, да су то ствари које су се радиле стотинама година уназад у Европи, али опет, онда смо се ми Американци умешали и реки не. Рекли смо да је то почетак нове Европе где ће свако бити принуђен да живи с неким с ким не жели. Створили смо нешто што је неодрживо решење, и принудили Србе на то да живе под албанским режимом, што је нешто што нису желели. Можда сада видимо и неки војни конфликт, јер српска војска сигурно неће чекати скрштених руку и дозволити да косовска парамилиција малтретира Србе”, наводи Мекгрегор.

Немачки генерал плакао када је почело бомбардовање Србије

“Сећам се ноћи када је кренула кампања бомбардовања, били смо у штабу и немачком генералу са четири звездице кренуле су сузе да се котрљају низ образе, погледао ме и рекао: „Дагласе, ово је нешто што не би требало да радимо“. Онда се окренуо и напустио просторију. И британски и француски официри су мислили исто да је сулудо то што радимо, али политичари на Западу су то желели.

Клинтон није желео да интервенише у Босни

„Морам да кажем и да председник Клинтон није био за интервенцију у Босни, није желео да се уплиће, али сви око њега су гурали у том правцу пре свега потпредседник Ал Гор, државни секретар Медлин Олбрајт, саветник за националну безбедност Сенди Бергер и тако редом. Били су нестрпљиви да интервенишу. Када сам цртао мапе за генерала Кларка за разна територијална решења у Босни, стално сам говорио да је толико крви проливено, а ви очекујете да сада полете једни другима у загрљај, што је немогуће. На крају је Холбрук препознао да ипак не можете да натерате људе да живе заједно и сада имате то што имате у Босни. Мислио сам да је у Босни урађено привремено решење, а не трајно, али сви су инсистирали на томе да то буде трајно“.