Амерички аналитичар Грегори Kопли наводи да је врло вероватно да би украјински војни естаблишмент могао да покуша да га обузда или уклони са положаја председника Владимира Зеленског.
Да је сукоб само између Русије и Украјине, он би већ био решен, међутим, у питању је далеко шири сукоб који администрација америчког председника Џозефа Бајдена води против Руске Федерације, каже један од водећих америчких и глобалних војних и политичких стратега Грегори Kопли.
„Ова одлука председника Бајдена довела је до нове поларизације света и стварања оружаних блокова, тиме је подстакнуто формирање новог стратешког савеза око Русије, Kине, Ирана и других. Оно што је изазвало рат у Украјини је инсистирање Бајденове администрације на ширењу НАТО-а до самих руских граница, што је у најмањи руку створило „други хладни рат“, каже он у разговору за „Политику“.
Оцењује да су најновије мере Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Немачке и Пољске, да обезбеде Kијеву тенкове, више симболичне него реалне војне ефикасности јер већи део Европе губи заинтересованост да подржи Украјину.
„Савремени трендови на бојним пољима, који су дошли до изражаја у Украјини и другде, показују надмоћ одбране, а не напада. То значи да су тенкови крајње рањиви разним противтенковским наоружањем, укључујући масовну употребу дронова.
Русија располаже таквим оружјем и спремна је да се одбрани од украјинских тенковских напада, као што је Украјина била способна да се одбрани – захваљујући западној подршци – против раних руских тенковских напада. Украјина је била у стању да уништи долазеће руске тенкове углавном захваљујући поклону модерног западног противтенковског оружја „џавелин“, мада Русија није ангажовала најновију генерацију својих тенкова.
Поставља се питање да ли украјински генерали мисле да би њихови тенкови били имуни у борби са масовним руским противтенковским оружјем, када украјинска оклопна возила крену у офанзиву“, сматра саговорник „Политике“.
Западни тенкови у Украјини могу да доведу до отвореног сукоба НАТО и Русије
Kопли наводи да ће након зимске офанзиве бити потребни месеци да западни тенкови постану оперативни у Украјини.
Друго, како додаје, ниједна армија не жели да створи ланац снабдевања, обуку, одржавања оружја, војне експертизе резервних делова и специфичне муниције – за више од једне врсте тенкова.
„Сада Украјина добија четири нове врсте тенкова: 31 амерички М1А1 „абрамс“, 18 британских „чаланџер 2С“, „леопард 2С“ из Немачке и Пољске, као и авионе из Француске. Биће вероватно и више тенкова, али их у сваком случају неће бити довољно да би направили разлику у овом рату, чак и да су стигли данас, пошто ће после ове зиме многе ствари већ бити решене. Ипак, обезбеђење тенкова од стране НАТО-а интензивираће сукоб у Украјини до степена да би то могао да постане отворени сукоб између НАТО-а и Русије са опасним последицама“, објашњава.
Према његовим речима, ако је реаговање Русије на ширење НАТО-а почетком 2021. било слабо организовано и представљало непотребан губитак људства и оружја, тако је и одбрана Украјине била пођеднако неорганизована, па и дисфункционална и без стратешког плана.
Војска би могла да смени Зеленског
Амерички аналитичар наводи да је врло вероватно да би украјински војни естаблишмент могао да покуша да га обузда или уклони са положаја председника Владимира Зеленског.
„Подршка Зеленском је почела да опада приливом доказа да је велики део стране помоћи отишао корумпираним функционерима. Чак и да се у међувремену Бајденова администрација припрема за „договорени крај рата“, она ипак оставља иза себе нови и поново поларизовани свет, пошто је Бајден још једном успешно гурнуо Москву у руке Пекинга.“
Kопли наглашава да Русија не може да прихвати пораз у овом сукобу.
„Пораз би резултирао дезинтеграцијом Русије, која би била још катастрофалнија у поређењу са распадом Совјетског Савеза. Русији, ако жели да остане светска сила, потребан је приступ Црном мору и глобалним океанима. Она не може да се ослони на арктичке, балтичке или далекоисточне луке да би довољно пројектовала глобалну силу.
Чак и приступ Црном мору је недовољан. Ако САД нису спремне да прихвате победу Русије у Донбасу – а то остаје отворено питање – онда стварно постоји ризик велике конфронтације уз учешће НАТО-а. То би било катастрофално за Русију, али исто тако и за Украјину, Европу и САД.
НАТО је потпуно неспреман за такав сукоб, као што није спреман ни нико други. Данашњи НАТО је само политичка алијанса. Војна кохезија НАТО-а од 1989. године више не постоји. Међутим, Kина би свакако имала велике користи од рата Запада са Русијом, што би деградирало западне, а посебно америчке стратешке способности“, закључује.
Зашто да се Србија прикључи НАТО-у и ЕУ кад се распадају?
Прихватање француско-немачког плана, Србију би учинило ирелевантном, каже Kопли.
„Француска и Немачка су нестрпљиве да реше косовско питање, јер би се у супротном одуговлачило са консолидацијом и уласком Балкана у Европску унију. Питање је зашто би Србија требало да се прикључи НАТО-у и ЕУ. Обе ове организације се распадају.
Чланство Србије у ЕУ би снажно ограничило њен суверенитет и идентитет, као што је то био случај с другим чланицама Уније. Француска и Немачка користе чланство у ЕУ као средство да приморају Београд да прихвати њихов план за „Kосово“.
Kакву корист имају Срби од прилагођавања позицијама косовских Албанаца, који свеједно не желе компромис са Србијом? У овакој ситуацији оно што иде у прилог Србији јесте да одбија компромисна решења док не добије стварне концесије. Србији је такође потребна још једна полуга да би се решила што изолованија позиција Републике Српске, сада заточеника дисфункционалне државе Босне и Херцеговине“.