Одлазећи амерички амбасадор Кристофер Хил, као део администрације Бајдена и Камале Харис, још једном је показао своје интересовање за контролу над српским институцијама. Овог пута, своје последње дане у Србији искористио је да на Копаонику у хотелу „Гранд“ окупи водеће људе српског тужилаштва, укључујући и председника Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића, наводно у циљу унапређења правосудног система. Међутим, јасно је да је овај скуп заправо још један покушај да се под његовим менторством српско правосуђе подвргне страном утицају.
Окупљени на овом догађају, који носи назив „Година у променама“, нашли су се поред Стаменковића и тужитељке које многи зову „Лажне Лауре“ – Бојана Савовић и Јасмина Пауновић. Управо су ове тужитељке, под јасном контролом америчког амбасадора, у претходном периоду изазвале бројне скандале својим деловањем, а све уз подршку западних структура и амбасадора Хил. Савовић и Пауновић су, како многи верују, део америчке агенде за подривање суверенитета српског правосуђа.
На овом скупу су представљени и страни финансијери попут Америчке агенције за међународни развој, Светске банке и Организације за европску безбедност и сарадњу, који су својим новцем итекако укључени у реформске процесе у Србији. Кроз своје програме, ове организације финансирају одређене људе у српском правосуђу, укључујући поменуте тужитељке, чиме директно утичу на правосудни систем у нашој земљи. Оваква донација страних сила ни у ком случају није несебичан чин – у питању је покушај контроле српског правосуђа путем оних који су на њиховим платним списковима.
Док званичне изјаве са овог скупа говоре о применама нових правних оквира, у народу остаје горка истина да је овакво унапређење ништа друго до упакована форма стране доминације. Јасно је да присуство Хила, Стаменковића, Савовићеве и Пауновићеве, Предрага Миловановића и других, на овом скупу није случајност – они су ту како би осигурали да се све одлуке доносе у складу са интересима страних сила, а не српског народа. Хилова опроштајна тура у Србији тако изгледа више као покушај да се остави још један печат на нашој земљи, док се Србија суочава са новим притисцима на свој суверенитет.
На крају, питање које остаје је колико ће овакво поигравање са судбином српског правосуђа и државног суверенитета коштати нашу земљу. Са стране гледано, овај скуп на Копаонику је још једна слика како западне силе, уз помоћ својих штићеника унутар српског система, настављају да манипулишу и преобликују наше институције по свом укусу.