Чини се да ће након слома ISIS-а рат за доминацију на Блиском Истоку започети у Сирији, између НАТО савезника, Америке и Турске.
Турска своје оклопне и пешадијске снаге помера јужно ка сиријској граничној енклави Африн, окупираној од стране Курда, како би их одатле истерала, а затим и Курде из Манбиџа на југ. Како председник Реџеп Тајип Ердоган каже: „Уништићемо сва терористичка гнезда у Сирији, једно по једно, почевши од Африна и Манбиџа.“
За Ердогана су курдске Јединице народне заштите (YPG), иначе најзначајнији амерички савезник у Сирији, крило курдског PKK у Турској, коју смо ми и Турци окарактерисали као терористичку организацију. Док су се Курди у Сирији показали као наш најефикаснији савезник у борби против ISIS , Турска их посматра као смртну опасност и намерава да се са њима обрачуна.
АКО ЈЕ ЕРДОГАН ОЗБИЉАН…
Уколико је Едоган озбиљан у својој намери, до сукоба са САД ће доћи, имајући у виду да се наши курдски савезници простиру дуж највећег дела сиријске границе са Турском. Штавише, САД су најавиле планове за креирање Пограничних безбедносних снага састављених од 30.000 Курда и Арапа, како се ISIS не би вратио у Сирију.
Ове снаге је Ердоган означио као „терористичку војску“, а сиријски председник Башар ал Асад је њихове припаднике назвао „издајницима“. Дамаск амерички план за креирање Пограничних снага безбедности сматра „очигледним нападом на суверенитет, територијални интегритет и јединство Сирије, и флагрантним кршењем међународног права.“
Зар став сиријске владе није логичан? Сада када је ISIS истеран из Раке и Сирије, по ком основу америчке снаге настављају да наоружавају трупе које имају задатак да не дозволе влади у Дамаску да врати ауторитет над сопственом територијом?
Државни секретар Тилерсон је Сирији у среду донео нове вести. Он је рекао да задатак америчких трупа у Сирији сада нема одређен рок трајања. Наши циљеви: гарантовати да се Ал Каида и ISIS неће вратити и ДА неће успоставити своју сигурну зону; носити се са нарастајућим иранским утицајем у Дамаску; и наставити уклањање Асадовог немилосрдног режима.
Али ко је дозволио овакву стратешку посвећеност неодређеног трајања у Сирији, када близу две деценије у Авганистану нису биле довољне да ту земљу начине сигурном од повратка Ал Каиде и ISIS? Американци су изнова и изнова говорили да не желе да буду увучени у сиријски грађански рат. Доналд Трамп је постао председник захваљујући обећању да више неће бити непотребних ратова.
Да ли ће их амерички народ поново имати? Да ли ће они подржати сукоб са НАТО савезником Турском како би наоружани Курди остали на турској граници иако их Турска сматра терористима? Да ли смо спремни за рат са сиријском војском коју подржавају Русија, Иран, Хезболах, и шиитске милиције из Ирака, Авганистана и Пакистана, и да контролишемо четвртину сиријске територије заједно са Курдима?
НОВА БЛИСКОИСТОЧНА МОЧВАРА?
Америчка коалиција у Сирији је ове недеље саопштила да ће креирање Пограничних снага безбедности трајати „наредних неколико година“, као и да ће оне „бити стациониране дуж граница, уз укључивање делова долине реке Еуфрат и међународних граница на истоку и северу.“ Обратимо пажњу: пограничне јединице формиране од стране САД ће окупирати и контролисати дугачке делове сиријских граница са Турском и Ираком, без обзира на приговоре Сирије. А америчка војска ће стајати иза њих.
Да ли 2.000 америчких војника у Сирији заиста може да одговори том задатку? Да ли би Турци требало да донесу одлуку да очисте сиријску границу од Курда, или би сиријски режим требало да врати контролу над територијом окупираном од стране Курда? Ко је одобрио ову посвећеност новој војсци која, ако се Сирија и њени руски и ирански савезници, као и Турци, у потпуности не повуку, ствара ризик великог рата у који би биле уплетене САД , са Курдима као јединим савезницима?
Што се тиче курдских снага које у Сирији држе страну Американцима, неко би могао да се запита да ли су приметили оно што се догодило са њиховим ирачким сународницима, након што су нам помогли да поразимо ISIS у Мосулу, када их је ирачка армија истерала из Киркука, док су њихови амерички савезници то немо посматрали?
У шестогодишњем сиријском рату, који можда улази у нову фазу, Америка се сусреће са познатом ситуацијом. Док наши „савезници“ и непријатељи тамо имају своје виталне интересе, ми немамо. Асадови су на власти током читавог животног века већине Американаца. А ми Американци никада нисмо показали жељу да се тамо боримо.
Асадов кључни интерес је очување режима његове породице и поновно уједињење земље. Турски витални интерес је држање наоружаних Курда изван њених граничних подручја у непосредном суседству курдске мањине у Турској, која захтева већу самосталност.
Израелски и саудијски званичници желе да САД Ирану онемогуће обезбеђивање копненог моста од Техерана, преко Дамаска до Либана. Америчка Партија рата жели да сломимо Иран и на Блиском Истоку заувек осигурамо хегемонију својих фаворита.
Да ли су генерали који нас увлаче у Сирију рекли председнику како и када, ако икада, планирају да нас одатле извуку?
Патрик Бјукенен
Превео Иван Ристић
Извор: standard.rs / buchanan.org
