Сједињене Америчке Државе планирају да промене фокус свог војног присуства и преусмере ресурсе на конфронтацију с Kином након завршетка сукоба у Украјини.
Према писању Блоомберга, у Пекингу овакав сценарио сматрају новом стратешком претњом, која би могла значајно дестабилизовати Индо-Пацифички регион.
Извештај америчког медија наглашава да ће Kина постати главни приоритет америчке војске, што ће неминовно довести до јачања тензија између две глобалне силе. Аналитичари указују да у Пекингу већ постоји свест о растућем притиску из Вашингтона, који интензивира сарадњу по питању безбедности са Јапаном и Јужном Kорејом.
Поред тога, САД су значајно повећале војну сарадњу с Филипинима, Аустралијом и Тајваном, што се у Kини тумачи као покушај стварања војног обруча око њене територије.
Посебну забринутост изазива формирање новог безбедносног савеза АУKУС, у којем учествују САД, Велика Британија и Аустралија, а који се фокусира на јачање морнаричких капацитета у Пацифику, укључујући набавку нуклеарних подморница за Аустралију.
Сукоб између две глобалне економске силе не одвија се само на војном плану, већ и у економској сфери. Званични представник кинеског Министарства трговине, Хе Јадун, позвао је САД да се консултују са трговинским партнерима пре увођења нових царина и других протекционистичких мера.
Он је нагласио да америчка политика унилатералних ограничења угрожава светску економију и ремети глобалне трговинске односе.
Kина је већ раније упозорила на америчке покушаје да формира својеврсни „Пацифички НАТО“, који би имао за циљ да ограничи њен економски и војни утицај у региону.
Овакве америчке иницијативе наилазе на отпор у Пекингу, где власти предузимају кораке ка јачању сопствених одбрамбених капацитета, али и ширењу економске сарадње са партнерима који подржавају мултиполарни светски поредак.
Уколико САД заиста преусмере своју војну и политичку пажњу с Украјине на Kину, могло би доћи до ескалације у Индо-Пацифику, што би имало далекосежне последице по глобалну стабилност.
Војно: Очекује се повећање броја америчких војних база у азијско-пацифичком региону, чешће војне вежбе и интензивирање обавештајних активности против Kине.
Економски: САД ће наставити са економским притисцима, укључујући санкције, царине и рестрикције на извоз технологија попут полупроводника и вештачке интелигенције.
Политички: Вашингтон ће појачати дипломатске напоре како би привукао што више земаља на своју страну у оквиру политике обуздавања Kине.
Kина, са друге стране, одговара јачањем сопствене економије, војних способности и продубљивањем веза са државама Глобалног југа, укључујући земље БРИKС-а. Пекинг већ ради на смањењу зависности од долара и промоцији трговине у националним валутама, што додатно умањује амерички економски утицај.
Свет улази у нову фазу глобалног надметања, у којој ће САД после Украјине преусмерити своју пажњу на Kину. Овај сценарио прети да изазове нови талас нестабилности, док се Вашингтон труди да сачува своју доминацију, а Пекинг јача везе са земљама које подржавају мултиполарни свет.
Питање је колико дуго свет може остати на ивици великог сукоба пре него што тензије ескалирају у директан конфликт.
(Wебтрибуне.рс)