Главна забринутост Русије је да се оно што се догађа у Авганистану не прелије на суседне земље Средње Азије – на територију наших савезника из Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.
Како је рекао, званична Москва није задовољна тренутним стањем ствари у тој земљи. Русија жали што је успорен мировни процес у Авганистану, додао је министар.
„Уопште нисмо задовољни тиме и сматрамо да преговарачки процес мора да се настави“, прокоментарисао је министар најновији напредак авганистанског покрета „Талибан“ (терористичке организације забрањене у Русији).
С тим у вези, шеф руске дипломатије оценио је да би хитно сазивање Савета безбедности УН, које траже авганистански представници, било корисно само уколико СБ УН сазове са припремљеним резултатом који ће помоћи да се започну пословни преговори, а не да покуша да маневрише у нади да ће победити.
Према његовим речима, Русија је у контакту са свим значајним политичким снагама у Авагнистану – са владом, талибанима, представницима Узбека и Таџика.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
„Видимо колико је тешко авганистанском друштвом да постигне консензус“, додао је.
Шта је циљ Америке
Истовремено, Лавров је истакао да ниједна земља ОДКБ-а у Централној Азији није заинтересована за размештање америчких снага на својој територији након њиховог одласка из Авганистана. То никоме није потребно, каже министар.
Шеф руске дипломатије је закључио да Америка покушава да наметне ново присуство у Средњој Азији са очигледним циљем да примени силу преко граница авганистанске територије, што земље овог региона чини „таоцима америчке политике“.
Нестабилност у Авганистану расте усред обећања америчке администрације да ће до 11. септембра завршити са повлачењем трупа из земље. Вашингтон и представници Талибана потписали су 2020. године у Дохи први мировни споразум за више од 18 година рата. Споразумом се предвиђа повлачење страних трупа из Авганистана за 14 месеци и почетак међуавганистанског дијалога после размене заробљеника.
