Сједињене Америчке Државе, односно њихов Стејт Департмент, како се јуче и данас, то јест 20. и 21. новембра, могло сазнати, истина незванично, да се Кајлу Скоту, амбасадору у Београду, и Филипу Коснету, амбасадору у Приштини, припрема смена.
После, пре свега, америчког дебакла доживљеног на заседању Генералне скупштине Интерпола, на коме такозвана република Косово није прошла код гласања за пријем у Интерпол, оштре замерке упућене су и двојици амбасадора. И Американци су свесни да су оне државе које су гласале против пријема тзв. Косова у Интерпол гласале против Сједињених Америчких Држава. Гласале су против њихове милитантне, арогантне и злочиначке политике. Оне су данас највећа претња светском миру. Оне и њихови слепи послушници у Европској унији и Европи: Велика Британија, Немачка, Француска и друге како веће тако и патуљасте државе и државице, попут Аустрије, Хрватске, Црне Горе, Естоније, Холандије итд. А ту су и Турска, Канада, Аустралија, као и њихова зликовачка војна организација звана НАТО.
Док се за Коснета, амбасадора у Приштини, и може наћи какво-такво оправдање – на дужност у Приштини ступио је почетком друге половине ове године, а како год да се врсним аналитичарима чинило да се ради о врхунском познаваоцу прилика на Балкану, односно у југоисточној Европи, ипак се ради о особи која не познаје довољно шиптарски народ ни са једне стране Проклетија. А у Приштини је он врховна и једина власт. У то нико не сумња.
Али је зато Кајл Скот, у Београду, према оценама које стижу са оне стране Атлантика, потпуно подбацио. Човек који је већ дуго на дипломатском раду на овим просторима, за кога су били уверени да је веома добар познавалац свега што се деведесетих година догађало на просторима бивше Југославије, као и познавалац свега што се након тога догађало, као и данас што се догађа, говори прилично добро „српскохрватски“, човек је са богатим дипломатским искуством, па је због свега тога и постављен за амбасадора у Србији. И не случајно у Србији. Његов првенствени задатак био је да, како зна и уме, силује српску власт да призна тзв. Косово. И да тако заврши подмукли, терористички пут, започет још давно пре бестијалног НАТО бомбардовања, ка стварању вампирске државе на тлу једне суверене и међународно признате државе.
Е, то Кајлу Скоту не полази за руком. А месеци и године пролазе. А нема шта није радио: укључивао се у „акције“ такозваних невладиних (читај: антисрпских) организација, „прискакао“ у помоћ код реализације разних „пројеката“ појединих мистарстава Владе Србије и њихових министара, да би, кад год би му се пружила прилика, извређао Србију и српски народ, и газећи све дипломатске узусе мешао се у унутрашње послове Србије.
И, на крају, никако тог фамозног признања. Па се томе придружује и његова разочараност због неизгласавања пријема америчког мезимца и у америчкој колевци изљуљаног терористичког шиптарског чеда у Интерпол.
И ова, 2018. година је при крају. Биће занимљиво шта ће и како ће даље бити.
А што се Србије тиче, није ту у питању само Интерпол. Јер Американци неће стати да газе, да понижавају, да наставе да граде ту дивљу, криминалну, терористичку државу на тлу државе чији су део бомбама и уранијумом окупирали.
Доћи ће други Били или Вили Скот који ће покушати да уради оно што овоме није успело.
