Шира расправа о америчком признању суверенитета над Голанском висоравни нема изгледа на успех. Америка једнострано донела ту одлуку да би потом лобирала код својих савезника да учине то исто.
Сједињене Америчке Државе признале су суверенитет јеврејске државе над Голанском висоравни, стратешки важне области коју је Израел окупирао у Шестодневном рату 1967, а анектирао 1981.
Амерички председник Доналд Трамп, који је прошле недеље објавио да ће признати суверенитет Израела над Голанском висоравни, то је и учинио у тренутку када се израелски премијер Бењамин Нетанијаху налази у посети Вашингтону.
Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, најавио је да ће Турска питање одлуке о америчком признању израелског суверенитета над Голаном ставити пред Уједињене нације.
Према Ердогановим речима, Голанска висораван је поклон израелском премијеру пред наступајуће изборе. Претходно је турски председник у говору који је одржао на састанку Организације исламске сарадње рекао да легитимизација окупације Голанске висоравни не може да буде дозвољена.
Уједињене нације два пута су осудиле израелску окупацију Голанске висоравни, резолуцијама Савета безбедности из 1967. и 1981, а питање Голана је на дневном реду највишег тела УН једном годишње, напомиње стручњак за Блиски исток Владимир Ајзенхамер.
Америка је први пут прошле године гласала против резолуције о Голанској висоравни. То да турска иницијатива уроди плодом и да питање Голана постане предмет шире расправе на Ист риверу није реално, сматра он.
„САД су, по принципу по коме су исфорсирале причу о пресељењу америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, унилатерално исфорсирале овакву одлуку, а потом ће лобирати међу својим савезницима да се оваква одлука подржи“, каже Ајзенхамер.
У последњих неколико дана, Јерусалим су за званичну израелску престоницу признале Румунија и Хондурас.
Светска јавност је питање признања израелског суверенитета над Голанском висоравни подигла на виши ниво, те се све више говори о двоструким аршинима америчке спољне политике.
Тако је новинарка телевизије „Скај њуз“ Хиба Наср упитала америчког државног секретара Мајка Помпеа, који се налазио у званичној посети Либану, не ради ли се о двоструким стандардима, с обзиром на то да је Вашингтон увео санкције Русији због присаједињења Крима.
„Сада ћете признати суверенитет Израела над овим територијама. Зар то није политика двоструких стандарда“, упитала је она.
„Не“, одговорио је амерички државни секретар: „Оно што је председник учинио са Голанском висоравни је признавање реалности на терену, као и безбедносне ситуације неопходне за заштиту израелске државе“.
Читава прича о Голанској висоравни у много чему је прича о двоструким аршинима, каже Ајзенхамер.
„Ситуација је врло јасна. Израел је амерички савезник, Русија није. У том контексту, оно што важи за Израел, не важи за Русију. Крим је некада био део Русије, Голанска висораван никада није био део Израела. Израел је држава новијег датума и још нема јасно дефинисану територију“, објашњава Ајзенхамер.
Са друге стране, додаје он, чињеница је да Голанска висораван у стратешком смислу за Израел значи исто онолико колико Крим значи за Русију.
„Из правца Голана, током израелско-арапских ратова, долазиле су по Израел конкретне опасности. Треба подсетити да мир између Сирије и Израела још није постигнут, тако да је Голанска висораван од круцијалног значаја и за безбедност и за опстанак државе Израел, што се такође мора узети у обзир када говоримо о овом питању“, каже Ајзенхамер.
За новинара „Американ конзерватива“ Данијела Ларисона недвосмислено се ради о политици двоструких стандарда.
„Није битно како држава граби територију која јој не припада, нити је, са становишта закона, важно има ли територија која се краде стратешку важност за државу која то чини. Када САД једном признају илегално одузимање територије, не могу више бити кредибилне у осуди других који то раде и позивају своје друге клијенте да предузму сличне акције под претпоставком да ће их САД подржати“, пише Ларисон.
За њега, изговор да је амерички председник само „признао реалност“ увредљив је и лажан.
„Када наша влада драматично промени сопствену политику и подржи незаконити акт друге државе, то значи да је одустала од признавања реалности окупације и анексије. Признавање израелског суверенитета над Голанском висоравни је капитулација пред прекршитељима закона“, каже Ларисон.
Симптоматично је да нико од западних новинара који се баве случајем евентуалног признања израелског суверенитета над Голаном, иако често помињу случај руског присаједињења Крима, за који такође кажу да се ради о незаконитој анексији, не помињу случај Косова и Метохије.
Можда би било потребно да се проблем, као и болест организма, решава од првог узрока, јер све друго је палијативно бављење последицама. Као бик који не напада онога који му пред очима маше црвеном марамом, већ мараму саму, мислећи да је у њој проблем, западна јавност затвара очи пред главним узроком проблема и не пита се лежи ли узрок Трампове одлука о признању израелског суверенитета над Голаном у политици коју Америка води дуже од две деценије, а чија је кулминација била признање независности Косова и Метохије.
Није ли НАТО интервенцијом на СРЈ отворена Пандорина кутија?
