Застрашујуће слике из Кабула најбољи су доказ какве је последице имала бежанија Американаца и њихових савезника. Американци су се после срамног пораза у Вијетнаму повлачили из бројних земаља где су силом хтели да извозе свој модел демократије. Али оно што се видело на аеродрому у Кабулу остаће запамћено за сва времена
И док је председник Бајден побегао на одмор, саветници су му припремили бледо оправдање за пораз. Да се у Вашингтону још нису освестили и колико су Американци одвојени од стварности доказ је и то да је позната америчка конгресменка Ненси Пелоси после свега што се ових дана догодило у Авганистану позвала талибане да у преговорима о решавању ситуације у тој земљи буду укључене и жене. Пелоси не може да схвати да талибане уопште не интересује прича о људским правима и ни најмање их не итересују приче о равноправности жена и правима геј популације.
После велике бламаже један број америчких и европских чиновника се припрема за контранапад желећи да скрене пажњу на „дежурне кривце“ Русију и Кину. У Вашингтону и Бриселу су највероватније несрећни што Руси и Кинези никако нису хтели да се петљају у грађански рат у Авганистану.
Руководству у Москви је било најважније да талибани не крену и пређу границе бивших совјетских република – Таџикистана, Узбекистана и Туркменистана. Због тога су руски дипломати и разговарали у Москви са представницима политичког руководства талибана.
Да би охладили најратоборније и најамбициозније верске фанатике међу талибанима, Руси и Кинези су организовали заједничке маневре на којима се увежбавала реакција ако талибани пређу границу Кине у области где живе Ујгури, који су муслимани. На другој страни маневре су одржали и Руси са Таџикима и Узбекима.
Сада је још јасније зашто је председник Путин отворено казао Бајдену на самиту у Женеви 16. јуна да Русија не жели да Американци имају своје базе у бившим совјетским републикама које се граниче са Авганистаном. У Вашингтону говоре да ни сада Москва не жели да из Авганистана Американци пређу у било коју бившу совјетску републику у Азији.
Американци и цео НАТО ће бруку у Авганистану сигурно покушати да прикрију неким новим војним ангажовањем. То тражи и моћна војна индустрија, а сукоби на туђим територијама су и најбољи начин обуке војника. Питање је, међутим, где ће ударити а да не прођу као у Ираку или Авганистану.
Русија је Западу „дежурни непријатељ“, па ће се можда у њеном окружењу тражити могућа тачка новог удара. Није, ипак, реално да се то и оствари. Русија је тврд орах за ослабљену Алијансу и уздрману прекоокеанску велику силу.
Сигурно је да ће повећати помоћ Украјини како би заоштравали односе са Русијом. Наравно да се осим чарки не треба очекивати рат, јер Украјина сама не може да изађе на крај са много јачом руском армијом. Американци су већ казали руководству у Кијеву да не очекују да ће они послати војску да ратује за повратак Донбаса и Крима.
Садашње чарке на западним границама Белорусије због тога што мигранти прелазе међе, па их онда силом враћају, не могу се претворити у већи сукоб. Да је Белорусија сама могло би се очекивати свашта од бивших совјетских република на Балтику, а сада самосталних држава.
Главни хушкач на том простору против Белорусије је Пољска, која настоји да покаже да је од свих бивших социјалистичких земаља најлојалнији савезник Американцима.
Наравно да Русија неће дозволити да било ко нападне Белорусију јер би покоравањем Белорусије НАТО могао да дође на мање од 400 километара од Москве. Толико је удаљена државна граница Белорусије од руске престолнице.
На Западу су свесни да би рат против Белорусије аутоматски био и против Русије. Као што се нису мешали војно у Донбасу јер су свесни да би могло доћи до атомског рата, Американци се сигурно неће упуштати у војне авантуре око Белорусије, а без њих савезници могу само да реже, али не и да воде озбиљан рат.
Што се тиче Балкана, није нимало случајно што су Американци успели најбрже да наговоре руководства Северне Македоније, Албаније и Косова да приме избеглице из Авганистана. У првом таласу избеглица доћи ће они образовани, који им сигурно неће правити проблеме. Ти људи су радили за Американце у Авганистану. Северна Македонија би требало да прими 450 избеглица који ће, како кажу у Скопљу, бити смештени у одмаралиштима. Трошкове ће плаћати Американци. Албанија ће примити 250 избеглица, и они ће бити смештени у студентским домовима, а кад прође туристичка сезона пребациће их у хотеле. Избеглице из Авганистана ће на Косову и Метохији сместити у Вучитрну и Призрену. Колико ће „срећника“ бити пребачено на Косово и Метохију за сада се не зна.
Опасност може да настане за цели Балкан ако стигне други, па и трећи талас избеглица из Авганистана, међу којима могу бити и верски фанатици који се могу повезати са локалним екстремистима.
Зашто су Македонци и Албанци први одлучили да приме избеглице није тешко објаснити. Не ради се о хуманизму, већ о жељи да газдама у Вашингтону покажу колико су им лојални.