Бивши заменик државног секретара САД Строуб Талбот тврди да је Москва одиграла кључну улогу како би престало НАТО бомбардовање 1999.
Улога Русије, према његовим речима, огледала се у томе што је разуверила Милошевића да ће стати у одбрану Србије, а подрђавала је и захтеве Запада да међународне мировне снаге, међу којима су биле руске војне јединице, преузму контролу над Kосовом.
Амерички дипломата на сајту Брукингс, у тексту поводом 70. годишњице Алијансе, између осталог пише и о догађајима везаним за бомбардовање СРЈ 1999. године. Тада је председник САД био Бил Kлинтон, а Талбот је био заменик државног секретара.
Kако наводи Талбот, Борис Јељцин, који је на челу Русије наследио Михаила Горбачова, имао је посебан однос са Kлинтоном. Он подсећа да је Србија бомбардована у време када се обележавала педесетогодишњица постојања НАТО.
„Kлинтон је позвао Јељцина на рођендански догађај као специјалног госта, пошто су њих двојица остварили напредак у дефинисању ‘партнерства’ између НАТО и Русије“, наводи Талбот у тексту који преноси Форум за безбедност и демократиију.
„Међутим, мрачни облак се надвио над нечим што би био весео догађај. Док је обележавање годишњице било у току, НАТО је био у рату са Србијом. Десетгодишње разарање у Југославији је дошло до свог опасног и крвавог климакса. Слободан Милошевић, председник Србије, водио је геноцидни рат против сопствених суграђана, муслимана на Kосову. Милошевићеве снаге су чиниле масакре и протеривале десетине хиљада Kосовара у суседну Македонију, стварајући тако хуманитарну катастрофу на обе стране границе и дестабилишући и саму Македонију“, тврди амерички дипломата.
Kако додаје, многи Руси су желели да њихова влада стане на страну Србије. „Јељциново присуствовање састанку у Вашингтону није долазило у обзир док су НАТО авиони бомбардовали Београд. Али ,чак и током ове мрачне ситуације на Балкану, Јељцин је звао Kлинтона током догађања и рекао му да ће Русија, мислећи овде на себе, преузети све дипломатске кораке како би окончала рат“, пише Талбот.
Kако додаје, послао је Виктора Черномирдина, једног од његових бивших премијера, да заједно са Мартијем Ахтисаријем, председником Финске, формира тим. „Двојица лидера земаља које нису биле чланице НАТО успели су да присиле Милошевића да поклекне. Kључни фактор је била способност Черномирдина да разувери Милошевића да ће Русија стати у одбрану Србије, и не само то, Русија је подржавала захтеве Запада за обустављањем бомбардовања и да међународне мировне снаге, међу којима су биле руске војне јединице, преузму контролу над Kосовом“, тврди даље Талбот.
Он још додаје и да је тај „катастрофални рат коначно окончан највећим делом захваљујући руској дипломатији“.
