Од синоћ, у главном граду САД-а, Вашингтону, протестанти желе срушити споменик седмом америчком председнику Ендруу Џексону, који се налази у парку Лафајете недалеко од Беле куће. Побеснела маса, углавном младих људи, пробила је око 2 метра високу ограду, подигнуту протеклих дана у сврху заштите споменика, након чега су конопцем свезали Џексона и коња на којему седи те читав споменик покушали срушити. Такође су и жутом бојом ишарли постоље споменика. Међутим, труд им се за сада није исплатио јер их је полиција успела растерати пре извршења тог вандалског чина, недостојног 21. века.
О свему се огласио и сам председник Доналд Трамп на свом Твитеру:
Просведници узвикују пароле како Џексон мора бити макнут од Беле куће јер ето, тај споменик слави расизам и сл. Након тога полиција их је позвала на поштивање јавног реда и мира, а заузврат су на полицију почели летети разичити предмети.
Сада се на Тргу Лафајете почињу постављати барикаде, а стање све више сличи ономе у Сиетлу, лучком граду на крајњем северо-западу САД-а, где радикални левичарски просведници већ више од две недеље под својим надзором држе један градски кварт, прогласивши некакву своју аутономију од средишње владе у Вашингтону. Такво стање већ доводи до бројних проблема, у толикој мери, да локална администрација, због пуцњаве која од тамо долази, изјављује како је „чаша стрпљења преливена“ и да треба успоставити ред.
Градоначелница Сиетла Џени Ен Дуркан, иначе демократкиња, изјавила је следеће: „Сви ти митинзи и протести, као и атмосфера насиља довели су до тога да су се наши грађани, а такође и рад предузећа нашли у крајње сложеним условима. Те акције су нездраве за миран део заједнице, ниво сигурности се смањила. Ову епизоду у повести Сијетла треба завршавати.“
Наравно, право је питање зашто градске власти дивљаштво и насиље нису желеле сузбити у његову зачећу, већ су чекале да оно ескалира до нивоа неподношљивости по читаво становништво, и да ниво јавне сигурности до те мере снижена да се појавио и страх за људске животе и за имовину обичних људи?
Забринутост се почела јављати и у Минесоти, у једном од затвора у којему се налази Дерек Шовин, полицајац оптужен за убиство афроамериканца Џорџа Флојда. Раније се дознало да су из круга његових затворских чувара уклоњени афроамериканци и латиноамериканци. Због тога расте нови скандал, а затворски чувари поднели су заједничку тужбу против управе затвора, изјавивши, како се ради о кршењу њихових права и јасном облику расне дискриминације.
„Када су Дерека Шовина довели у затвор, појединим делатницима забранили су долазак на спрат на којем је он смештен. И та је одлука донесена искључиво због боје коже. То је недопустиво, то је дискриминација!“, изјавио је адвокат Бони Смит.
Америчка администрација наглашава како највећи део протеста у земљи има миран карактер, међутим прерано је за смањење позорности. Свакодневно се руше споменици, долази до сукоба протестаната и полиције, а на улицама се могу видети уништени полицијски аутомобили, док се истовремено тражи радикална полицијска реформа.
Јачање протеста у главном граду Вашингтону и све ближе Белој кући јасно указује на то, да се, паралелно са споменутим захтевима о реформи полиције и разумљивим протестима против расизма у тој земљи, део протестаната (не)свесно окреће против актуелног председника Трампа. А њему је сада, вероватно, пуно јасније како се осећао, примерице, исто тако легално, на демократским изборима изабрани украјински председник Виктор Јануковић у фебруару 2014. г., који је, знајући добро што се спрема и које силе стоје иза протеста дуго оклевао са употребом силе против протестаната који су на главном кијевском тргу трајали готово пуна два месеца и које полиција није желела растерати због страха од још тежих последица. У међувремену су ти протести постајали све већи и радикалнији, како у политичким захтевима тако и у насилним манифестацијама против снага реда и институција државне власти. Остало је историја.
