Гордана Чомић – некадашњи високи функционер ДС и претходног режима чију потку је чинила та партија – пре неколико година је о садашњој власти рекла следеће: „Србија је имала приличан број лоших влада у историји, али ова је најлошија. Зато – доле влада!“
Тај став је, судећи по њеном кооперативном деловању у односу на актуелни државни врх, променила. Или га је само релативизовала због личних интереса. Очито је са владајућим структурама већ направила неки „дил“, а сада настоји да га продуби. Навикла на државне и системске јасле, прво се борила да остане близу њих и задовољи своје „основне потребе“, а сада покушава да буде међу онима који ту имају кључну улогу у расподели „ресурса“.
Вероватно дотична госпођа полази од Вучићевих речи да ће у нову владу бити примљени и неки представници листа које су учествовале на изборима те на њима нису прешли цензус. И у складу са тим се нада да ће то бити баш она. Можда и буде, али то би било срамно, што не значи да би било мање поражавајуће да ту буде и неко од других ловаца на политичке и друге синекуре типа Чедомира Јовановића.
Уистину, срамно и поражавајуће било би било шта од тога, и за Србију, и за оне који су победили на изборима па би својом вољом дали нешто онима којима су грађани то ускратили. Једна ствар је експертски концепт владе или укључивање у њене редове већег броја људи који нису ни у једној странци али су стручњаци за одређене области. Друга ствар је правити од владе складиште пропалих политичара, уз то познатих по својој некомпетентности за било шта осим политичко шибицарење.
То би било брутално понижавање бирача и читаве нације. Тако је начелно, а тим пре ако се у састав владе – а она је по нашем уставу носилац извршне власти у Републици Србији – укључе декларисани антинационални елементи. Оних који су то на ћутљив начин, узгред буди речено, у њој сигурно и сада има. Али они који су јавно испољавали своје антинационалне ставове представљали би нешто ново и били би симбол свима, од Србије до иностранства, да дижемо руке и од оно мало националних интереса које још бранимо.
Тиме бисмо охрабрили непријатеље да их додатно нападају, а Србију деморалисали да их и како-тако брани. А Гордана Чомић је више пута демонстрирала да је заговорник националног мазохизма. Њен однос према људима који су бранили спрски народ од покушаја понављања геноцида из 1941. западно од Дрине, односно 1999. од НАТО агресора којој је био циљ отмица Косова од Србије – најбоље говори ко је и шта је она. И да ли је онда таквој особи место у влади Србије? Да ли ако се деси да се тамо нађе, за њене нове али и старе ставове убудуће морамо да кривимо и оне који су је примили у састав владе? Зар примајући њу у редове врха извршне власти не примају и њене антисрпске идеје?
Драгомир Анђелковић
