Недавно је група тзв. интелектуалаца са простора бивше СФРЈ, а заправо осведочених србомрзаца и познатих америчких плаћеника, дала подршку фашистичком режиму Мила Ђукановића у његовом покушају да отме српске светиње у Црној Гори и поклони их својој марионетској секти познатијој као Црногорска православна црква, која је формирана у духу Павелићеве усташке идеје о прављењу Хрватске православне цркве. У том потезу су подршку фашистичкој идеји о затирању српских светиња, која се крије иза западне НАТО политике да би била прихватљивија грађанској квази-елити, истакли и симболичним називом „Апел 88“, који јасно експонира општепознати неонацистички симбол „88“ (осмо слово абецеде је „Н“, тако да алудира на „НН“, односно нацистички поздрав „Heil Hitler“).
Да су се тој иницијативи обрадовали следбеници Секуле Дрљевића у Црној Гори говоре и све гласнији позиви на убиства Срба у тој држави, које предводи подмладак Миловог усташког режима, Ђорђе Мићуновић, син једног од највећих криминалаца у овом делу Европе, Брана Мићуновића и Недим Чоковић, син Миловог функционера Салка Чоковића.
Потписници овог срамног акта су доказани србомрсци, као што су народни посланик и председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак и његов најоданији полтрон Бојан Костреш, који су наравно праћени поборницима „њихове лијепе“ и никада прежаљене Независне државе Хрватске, предвођених гробаром СФРЈ Стјепаном Месићем, који је на трону неоусташке Хрватске наследио свог идеолошког оца Фрању Туђмана и „новинаром“ Динком Грухоњићем.
Оваква „еминенетна“ екипа је наравно праћена изданцима припадника озлоглашене нацистичке „СС Ханџар дивизије“, као што су бивши председник исламско-усташке БиХ, иначе установљени терориста и ратни злочинац Харис Силајџић, затим „глумац“ и највећи полтрон Бакира Изетбеговића Емир Хаџихафизбеговић, хушкач на насиље према Србима Андреј Николаидис, лицемерни и излапели Раиф Диздаревић, назови историчари Хуснија Камберовић, Един Омерчић и Аднан Прекић, политиколог и амерички шпијун Нерзук Ћурак, професорка „мржње према Србима и свему српском“ Едина Бећиревић, филолог и „балија“ Есад Дураковић, затим Аднан Прекић, Дино Мустафић, Синан Алић, Емир Суљагић, Реуф Бајровић, Иво Комшић, Есад Растодер, Русмир Махмутћехајић, Ферид Мухић, који су нарочито позвани да се изјасне о томе коме припадају средњевековне српске светиње на простору Црне Горе.
Сви су они подржани, киме другим него браћом по мржњи према Србима, припадницима искомплексираних поборника Хитлерове, никада реализоване идеје о „Великој Албанији“, као што су Азем Власи, Ветон Сурои, Шкељзен Малићи, Ђилета Мушколај, Белул Бегај, Агон и Ћерим Бајрами.
Наравно, оваква екипа неонациста у поновном замаху је морала да буде подржана и од стране много пута доказаних српских издајника, као што су Латинка Перовић, Тамара Никчевић, Соња Бисерко, Чедомир Јовановић, Наташа Мићић, Слободан Бацковић и Светислав Басара, чијег срамног потеза се, како преносе медији, гнуша чак и његов син.
Када се погледа овај списак имена, апсолутно је свима све јасно… Једина недоумица остаје како се међу овим осведоченим неонацистима, потписницима апела брендираног познатим симболом „88“, нашао и Александар Секуловић и то, веровали или не, испред Савеза антифашиста Србије.
