Да ли су се руски „опозиционари“ до сада запитали ко су тренутно њихови највећи „бранитељи“ у Србији? Свакако најгласнији је донедавно потпуно анонимни орошени адвокат Чедомир Стојковић звани „Чеда подморница“, чија фасцинација Западом одавно није виђена на овим просторима.
Међу медијским „душебрижницима“ посебно се истиче двојац аутентичних Војвођана, Динко Грухоњић и Недим Сејдиновић, за које озлојеђени чланови Независног друштва новинара Војводине тврде да су од овог удружења направили брлог у коме испољавају одређене девијантне склоности, први са колегиницама, а други са колегама (имена позната редакцији, као и целокупном војвођанском новинарском миљеу). Реч је о двојици сада већ вишедеценијских сисача америчких, енглеских и других страних грантова, који новац згрћу на огољеној србомрзачкој агенди невешто увијеној у „борбу за независно новинарство“.
Пјотре Никитине, Владимире Волохонски, знате ли која је то тајна веза спојила „подморницу“ са овим „синовима равнице“? Ако до сада нисте знали, реч је о најискренијем русофилу у читавој српској историји, заступнику интереса свих демократски оријентисаних и слободољубивих Руса. Ненаду Чанку. Човеку који је са „Чедом подморницом“ путовао у Украјину како би јој пружио подршку против Русије. Ментору, спонзору и надменом налогодавцу Грухоњића и Сејдиновића, од којих је направио такве потрчке, да су у Новом Саду добили колективни надимак „чанколисци“.
А ко је Чанков врховни ауторитет и финансијер? Још један еминентни руски пријатељ, можда и највећи на Балкану. Мило Ђукановић. Узгред, Чанкова опчињеност Милом добила је толике размере да су га духовити Цетињани током његових недавних боравака у том градићу прозвали „милоклиз“.
Е, драги наши руски „опозиционари“, вама поред оваквих пријатеља непријатељи стварно нису потребни. Сад и не чуди што Волохонски покушава да утопи савест у енормним количинама вискија и предаје се маштаријама о животу у неком мирном јоркширском сеоцету.
Пјотре Никитину, па и не полудео…
