СВЕТА Софија од 1934. служила као музеј, била отворена за све вере иако се у њој није обављало ничије богослужење, али се, макар, могло слободно прићи и дивити се архитектури, мозаицима, том чуду од уметности.
Сада у ове дане, одлуком председника Турске Ердогана, који обнавља османску идеологију у Турској, она се, опет, претвара у џамију. То је тужан моменат за сав хришћански свет и сведочи о једном: да је у давнини извршено насиље над тим светим храмом и над многим другим светим храмовима у поробљеном хришћанству за време турске империје, али да од тог насиља нису одступиле ни данашње власти у Турској и оно што није њихово присвајају.
Ово је у беседи у петак после литиргије у манастиру Ђурђеви ступови у Беранама казао епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који је истакао да нас у много чему подсјећа на оно што чине обезбожене власти у Црној Гори.
-Оне, такође, хоће да присвајају светиње и кажу: Нема проблема, ви ћете и даље служити, мада су тамо у Закону записали: Служиће својој намени докле власт не одлучи другачије, а онај на кога је уписана светиња може да јој одређује намену. Ако је извршено насиље над њом и она насилно прекњижена, шта онда можемо да очекујемо? Исто ово и још горе, него што чини нови, лажни султан Ердоган, констатовао је владика Јоаникије.
-Ово су лажне патриоте које се боре, тобож, за Црну Гору, а заправо се само богате. Како могу да се хвале патриотизмом у сиромашној Црној Гори, када су уписани на листу светских богаташа, нови богаташи, скоројевићи. Врло је то опасно. Свака погрешна и обезбожена идеологија неће да мирује, она хоће да отима, хоће да скрнави, хоће да и оно што је Божје присвоји себи, оно што је Богу посвећено да њиме завлада, да га скрнави, гази и понижава. Ово су искушења којих у историји мора бити, а та искушења хришћане још више обједињавају, казао је епископ Јоаниикије, наводећи као пример неспоразуме, који су последњих година, постојали између Руске Цркве и Цариградске патријаршије.
-Међутим, поводом овог „злог чина“ који је учинио председник Турске Ердоган једнако мисле, сматра Владика Јоаникије, руски Патријарх и цариградски и српски. Сви смо заједно, сви смо у истом осећању, цела Црква Божја састрадава са Светом Софијом Цариградском. То јесте храм Цариградске патријаршије, али је и Храм свих православних хришћана. Шта год земаљске власти, којима је пало у део, радиле са том светињом она ће и даље само сведочити распеће Христово и то ће нас страдање њено још више обједињавати, део је беседе епископа Јоаникија, који је у литургијској проповеди, казао да се у православном свијету издваја једна светиња за коју су све остале везане. Ако једна светиња, навео је Владика, може да се поистовети са Црквом то је у прошлости била, а, на неки начин, је и сада, храм Премудрости Божје Света Софија у Цариграду.
За ту светињу везани су сви хришћани. Она је била главна светиња у време неподељеног хришћанства, величанствена. Сувишно је говорити о томе колико она значи за нас хришћане и за цео цивилизовани свијет у историјском, посебно у умјетничком и теолошком смислу. Међутим, као што Црква Божја страда кроз сва времена у историји, тако страдају и многе светиње. Није само пострадала и била претворена у џамију Света Софија Цариградска него и многе друге. Међутим, претварање Свете Софије Константинопољске у џамију, нагласио је епископ Јоаникије, био је апокалиптични знак за цело хришћанство.
-Наравно, грчки народ је највише везан за Константинопољ, за Свету Софију у Цариграду и остале тамошње светиње, које су страдале, а она је символ свих страдајући светиња, али су и сви други, нарочито, православни народи везани за тај свети Храм. Не треба заборавити, када је велики руски кнез Владимир послао своје изасланике да види какве су вере у свету, па да му поднесу извештај да би и руски народ знао да се опредјели за неку од монотеистичких религија, да су ти његови изасланици, дошавши у Константинопољ и ушавши у Свету Софију на богослужење, били задивљени до те јере да су говорили: Нисмо знали да ли присуствујемо служби на земљи или већ на еб.И ми смо примили веру од тог Храма, подсетио је владика Јоаникије наводећи да су изасланици Светог Патријарха Фотија, Свети Кирило и Методије, међу осталим словенским народима, крстили су и наш, српски народ.
РАДОСТ И ДИВЉЕЊЕ
Наши преци су са великом радошћу приступали тој светињи док је она била православна, а и када је претворена у џамију они су се дивили њеној лепоти. Не треба заборавити да је последњи византијски цар пострадао за Свету Софију 1453. као што је раније Кнез Лазар за светиње на Косову и Метохији. Први хришћански цар се звао Константин и последњи, који је пострадао у Цариграду византијски цар такође се звао Константин, а био је српски сестрић, његова мајка је била Српкиња, део је архипастирског слова епископа Јоаникије, који је додао да тај податак није од пресудне важности али треба памтити историју.
-После тога Света Софија је била претворена у џамију, што је био страшан знак за све хришћанске народи, који су падали под турско ропство, па су многе друге светиње биле претворене у џамију, као што су, неколико векова касније, црква Светих Петра и Павла у Бијелом Пољу, Богородица Љевишка и друге наше светиње. Не треба заборавити ни то да је манастир Светог арханђела Михаила, који је подигао цар Душан, једна од најлепших светиња које су подигли Немањићи, још величанственији храм од Дечанског, та светиња је порушена од стране Турака и исламиста и од ње је зидана џамија у Призрену, указао је епископ будимљанско-никшићки.