И тако, после скоро 14 година крвавог грађанског рата, дошао је крај владавине председника Сирије Башар Асада. Како се успоставило тобожње примирје између Израела и Хезболаха, тако је Нусра у новим униформама освојила Алепо, Хаму, десетине градова и села, и коначно Дамаск.
Режим је и раније био у великим кризама и чинило се 2013/2014.године да је колапс неминован, али су некако успевали да се одрже и да уласком Ирана и Русије окрену иницијативу на своју страну.
Сада се чини да је Асад препуштен сам себи и да су га Тојота бригаде срушиле са власти. Бенјамин Нетнјаху је, још половином деведесетих, отворено дефинисао дугорочне планове ционистичке политике, а то су минирање споразума из Осла, обарање Садама Хусеина, Башара Асада и иранске теократије.
Осло је одавно мртво слово на папиру, Хусеин је обешен 2006.године, а Асад је пред падом. Још 2016. године када је режим после тешких борби успео да освоји Алепо, видело се да велике силе праве компромисе на сиријски рачун. Тако је Ердоган успео да издејствује да се исламистичка енклава у Идлибу остави на миру и да Нусра и друге такфиристичке групе јачају.
Асад очигледно никада није заиста победио на северу, у централној Сирији и другим местима џихадистичког отпора, што га је на крају скупо коштало.
Годинама уназад жаришта су била замрзнута, а многима се чинило да је Асад остварио кључну победу и да ће моћи да реинтегрише територије које су држали побуњеници. Арапски режими, који су бојкотовали Асада од 2011. године, почели су да отопљавају те односе.
Након 2023. године десет европских држава окупљених око Италије покренуло је иницијативу да се Асадов режим дипломатски рехабилитује и да се сиријске избеглице из ЕУ врате у Сирију. Замисао да је Асад консолидовао моћ и да је способан да интегрише Сирију показала се као погрешна.
Економска ситуација у којој око 90 одсто Сиријаца живи сиромашно допринела је поновној радикализацији. Након више од 10 година тешког грађанског рата испоставило се да је Асад неспособан да реши економске проблеме и да успостави контролу над територијама којима „влада“. Током рата Сирија је постала центар производње и дистрибуције наркотика, а кристал мет се стално шверцује у Јордан и Саудијску Арабију.
Организовани криминал и нарко-мафија су од почетка рата у пуном замаху и само од једне врсте синтетичких наркотика криминалци зарадјују око 2.4 милијарди долара. Сирија је тако постала нарко-држава специјализована за производњу амфетамина.
Сада се види и колико је Хамасова акција из октобра 2023.године била контрапродуктивна јер је довела до уништења Газе, Хамасовог политичког и војног руководства, ликвидирања Хасана Насрале и Хезболахових команданта, слабљења иранског утицаја и обарање Асада са власти.
Очигледно је да Русија и Иран, заузети својим проблемима, нису били способни да ојачају Асада и да врате стање на период пре 2011 године. Делује извесно да је Асад пуштен низ воду, Међутим, то не значи да ће се западна алијанса зауставити на њему.
За очекивати је да Трампова администрација појача притисак на Иран, Кину и Русију, као и да ће се Саудијска Арабија гурати да призна Израел, без обзира што Израел није испунио њихов услов о признању палестинске државе.