Покушај атентата на Миодрага Давидовића јесте покушај атентата на Србију и сваког Србина у Црној Гори. Атентат који је изведен снајпером, класичан је потпис црногорских криминалних кланова.
Снајпер се ретко користи у извршењу атентата, углавном из разлога што су велике шансе за неуспех, али и зато што правих снајпериста, који су прошли добру обуку, има веома мало. Атентат на господина Давидовића делује да је изведен у журби иако је припрема по свему судећи одрађена темељно. Очигледно је да није постојао други начин да се приђе Давидовићу, па су се атентатори одлучили за снајпер. Две ствари су сигурне. Прво, постојао је период прикупљања информација и праћења господина Давидовића, и друго, током атентата, непосредни извршилац имао је маркера, односно инсајдера у самом хотелу који му је дојавио када је погодан тренутак за извршење задатка. Обезбеђење господина Давидовића одлично је реаговало када је испаљен метак те је њихово упозорење и склањање Давидовића онемогућило извршиоца да да пуца и други пут.
Новобеоградски булевари су ишли на руку атенторима те су се брзо пребацили на безбедну зону одакле су другим возилом напустили ту локацију. То само значи да је атентатор у тренутку извршења дела имао са собом бар још једног човека, а врло вероватно и минимум још једно возило као логистику. И сама локација коју су одабрали да се отарасе возила и пушке добро је изабрана. Забачен део који је у близини великих и широких улица. На самој раскрсници Омладинских Бригада и Јурија Гагарина постоје и камере које снимају саобраћај, па ако су прошли тим делом, сигурно су снимљени.
Центар за безбедност, истраге и одбрану ДБА верује да ће Национални Центар за Криминалистичку Форензику успети нешто да извуче од онога што је остало од возила и пушке. Овај злочин никако не сме да остане нерешен, без обзира да ли је мета био господин Давидовић или владика Јоаникије. Стакло које је скренуло путању метка, што атентатор није очекивао, одаје и још једну веома важну ствар, атентатор није толико стручан са снајпером или је налогодавац желео да се атентат што пре изведе. Можда зато што је за 21. децембар у Никшићу заказан велики Црквено-Народни Сабор где планирано да се подигне глас против Закона о слободи вере, а који је директно уперен против свих Срба и против Српске Православне Цркве.
Стеван Ђокић, председник ДБА