Благоје Мирковић је рођен 1876, док је у вечност отишао те 1941. Потиче из омаленог села Стојачка, надомак Смедеревске Паланке, срез Јасенички. Учесник је ратова за ослобођење и уједињење 1912–1918, где се посебно истакао својом несебичном храброшћу па је због ванредног јунаштва добио чин резервног капетана.
Подразумева се, са својим народом је у првим редовима прешао Албанију, Крф па пробијао и Солунски фронт и ослобађао своју отаџбину од непријатеља. Након Великог Рата, а пре Другог Светског рата био је кандидат за народног посланика ЈРЗ. Увидевши сво зло које за собом доноси комунизам, био је његов изричити противник и говорио је против комуниста и њихове акције 1941. Не марећи о каквом јунаку се ради и колико је Благоје задужио српски народ и отаџбину, због његовог озлоглашеног говора према партији започет је његов интензиван прогон.
Тако су му прво у родну кућу пуну деце убацили бомбу, и то у тренутку када су тамо боравили само његова жена и тек рођени унучићи. Како достојанство овог дива није дало да им се покори, овај велики јунак није доживео да га године стигну, већ га је у позним годинама самог сачекала група партизана и тако самог и немоћног брутално убила у Водицама 22.10.1941. године. Његови џелати по годинама су могли да му буду унуци.
По убиству Мирковића, његови земљаци су говорили: “Отуд и ово зло, кад балавци убише солунце и завладаше земљом“.
