- По сценарију њиховог „прочишћења“, постоји један дан годишње када је све дозвољено – укључујући и убиства! Ма, демократија до балчака!
- Десетине хиљада лајкова врачарског масакра по друштвеним мрежама за неколико десетина минута (!) – док је рањена девојчица која је објавила свој селфи из болесничке постеље – доживела тешку „пљувачину“! Е, то је та слика дубине болести!
- Младеновачки убица је у бежанији стигао до Крагујевца, где је након 8 сати потере и ухапшен. На себи је имао мајицу на којој пише „generation 88“ (генерација 88) – или у „преводу“ – Хајл Хитлер (то су извукли из „логике“ да је „х“ осмо слово абецеде, и то им је сад поздрав, који су „генијалци“ сакрили у ту „лозинку“)! Једна од „занимљивости“ је и његова фотографија са друштвених мрежа испод које пише: „Кристијане, да ли си поносан“ која открива ко му је идол! Браво!
- Да бисте знали које„вредности“ нам је подмладак отуд преузео – нађите песму „Јужни ветар гас“ и прочитајте текст! Дугачак је. Не може овде стати. А и то је само једна од песама нове „треп“ моде којом су нас „уловили“, па смо постали болесни робови њихових изопачености
- Наш пут ка западњацима „нема алтернативу“! Нећемо се ваљда идентификовати са Теслом, Ђоковићем, Пупином, Обилићем, или не дај Боже крсном славом, бадњаком, Његошем, Светим Савом… – и то у ова времена отворено објављеног рата западњака православљу!
Аутор: Милијана БАЛЕТИЋ
ТРЕЋИ мај у Србији трајно је обележио Коста Кецмановић, ученик седмог разреда Основне школе „Владислав Рибникар“ на Врачару у Београду, који је у школи из очевог пиштоља убио радника обезбеђења и осморо својих другара, а тешко ранио још шесторо и наставницу, од којих се за животе двоје деце лекари и даље боре.
Убица нема 14 година, па не може кривично одговарати, а његовог оца, познатог београдског лекара, полиција је ухапсила и притворила!
Начелник полицијске Управе града Београда Веселин Милић, у обраћању јавности рекао је да је извршилац на овоме дуго и детаљно радио! У стану, код његовог компјутера, нађен је списак планираних жртава и скица разрађеног плана који изгледа као из неке видеоигрице или из неког хорор-филма – и на енглеском исписан!
Кад је своју намеру испунио, бацио је оружје поред степеница школе, позвао полицију, представио се, рекао шта је урадио, сачекао их и – завршио „игрицу“!
На свом профилу свој лик је затамнио љубичастом бојом, а белим „иксевима“ прецртао своје очи и „зашио“ уста – што је директно инспирисано америчком хорор-серијом „Прочишћење“!
По сценарију тог њиховог „прочишћења“, у блиској будућности постоји један дан годишње када је све дозвољено – укључујући и убиства! Ма, демократија до балчака!
На основу високог професионализма овог извршеног дела, има индиција да је он пројекат неке секте, терористичке организације или ко зна кога... Истрага је у току!
Следећег дана једна 15-годишњакиња ножем је напала и лакше повредила наставницу и ученика у приватној гимназији „Руђер Бошковић“ у Београду. Смислила да је хтела да обиђе другаре у школи из које се након месец дана после уписа – исписала.
На друштвеним мрежама појавио се истог дана болесни снимак из једне школе где су дечаци након минута ћутања повадили пластичне пиштоље, пуцали једни у друге глумећи и величајући свог вршњака убицу!
А тек количина лајкова врачарског масакра по друштвеним мрежама и то на десетине хиљада у неколико десетина минута (!) – док је рањена девојчица која је објавила свој селфи из болесничке постеље – доживела тешку „пљувачину“! Е, то је та слика дубине болести!
Тај симптом недостатка емпатије – чиме нам се подмладак дичи – показује степен патологије у коју смо упали!
А, држава – хоће ли те „лајкере“ приупитати што им се то баш монструми свиђају?!
Барем је то данас за све стручњаке сајбер криминала, лаганица посао.
А, онда око 23 часа истога дана у предграђу Младеновца Урош Блажић (21), син пуковника, после свађе са пријатељима, оде до куће, узме аутоматску пушку и у ходу прво убије младог полицајца и његову сестру, а онда седне у ауто и редом пуца на кога наиђе – као у лову!
Побио је осморо младих људи од 14. до 21. године, а 13 ранио! Затим је побегао и негде око 3 сата ујутро на свом профилу поручио: „Рокаћу их до краја“!
Блажић је у бежанији стигао до Крагујевца, где је након 8 сати потере и ухапшен. На себи је имао мајицу на којој пише „generation 88“ (генерација 88) – или у „преводу“ – Хајл Хитлер (то су извукли из „логике“ да је „х“ осмо слово абецеде, и то им је сад поздрав, који су „генијалци“ сакрили у ту „лозинку“)!
Једна од „занимљивости“ је и његова фотографија са друштвених мрежа испод које пише: „Кристијане, да ли си поносан“ – откривајући ко му је идол! Браво!А, како и не би кад је – у данашњој Србији Кристијан Голубовић „прошетао“ од ријалитија до своје ауторске емисије – и то све на Пинку, телевизији са националном фреквенцијом!
На профилу је поставио и своју фотографију изнад које пише: „На кеца прангијам“, што је део из песме „Јужни ветар гас“, коју певају Coby & Mili...! Песма је, иначе, из овог најновијег жанра званог „треп“, који је пред крај '90-тих настао и преплавио обожавану нам Америку и – као по правилу – не да смо га прихватили, него нам је „треп“ и оно што „треп опевава“ – оквир у којем нам омладина живи!
А, да бисте знали које су то „вредности“ које нам је подмладак отуд преузео – нађите песму „Јужни ветар гас“ и прочитајте текст! Дугачак је. Не може овде стати. А и то је само једна од свих тих песама ове нове „треп“ моде којом су нас „уловили“, по ко зна који пут – као мајмуне на рупу – па смо постали болесни робови њихових изопачености?!
Браво! Тако и треба!
Наш пут ка западњацима „нема алтернативу“! Јер, 'оћемо ли да будемо прозападни и модерни или заостали „љаксе“ (сељак)? Нећемо ваљда величати и идентификовати се са Теслом, Ђоковићем, Пупином, Обилићем, или не дај Боже крсном славом, бадњаком, Његошем, Светим Савом... – и то у ова времена отворено објављеног рата западњака православљу!
Просто све размишљам да ли да избришем ово од крсне славе па надаље – и колико ми је то данас паметно уопште и помињати. То што ћу овде од ове наше модерне прозападњачке популације бити стрпана у „љаксе“, ништа је при изгубити главу замерањем планетарноме извору болести и заразе. Ево су удружени ударили и на Русију да је сатру због православља, а ђе онда ми мали да их подбадамо.
Ово је само врх леденог брега трагедије која се увукла у нашу кућу. Давнашњи је њен почетак и дубока историја, коју смо ми приметили тек кад је почела да експлодира.
Председник Србије Александар Вучић истог дана се обратио јавности и у десет тачака по којима, између осталог, треба увести контролу над оружјем, обавезну шестомесечну котролу средњошколаца на наркотике, као и спустити кривичну одговорност са 14-те на 12-ту годину.
Касно је, председниче, средњошколце контролисати на наркотике! Можда ћу бити прегруба ако кажем да су то бачене паре. Ако мислите спасити друштво од те пошасти са обавезном контролом треба кренути, не од средње, него од седмог разреда основне школе, а можда и годину пре!
А, што се тиче измене у кривичном законику – не би нам ни требала ако бисмо темељно изменили и вратили на некадашње здраве основе наше законодавство које регулише школство, културу, образовање, породично законодавство, који су имали извориште у православно-патријархалним нашим темељима!
То нас је чувало и од нас стварало здраве личности.
Држава, ако хоће да излечи, спаси и сачува своје друштво – мора подвући црвену линију и радикално се обрачунати са узроком болести којом нас је – што „меком моћи“ што дрском уценом и наредбом – Запад поразболевао!
Откада су нам након петооктобарске обојене револуције „демократизација“ и усвајање западњачких закона у овим областима наређени – пукла нам је срамотна погибија.
Све оно болесно законско смеће које нам је од тада преплавило државу када смо под наредбом преписали њихово законодавство о „људским правима“ – што је, заправо, злоупотреба права – треба вратити на некадашњу меру по којој се знало ко је дете, а ко родитељ, ко је наставник, а ко ђак и – ко је ауторитет.
По њиховом законодавству, сада и нашем, воља детета је изнад права и родитеља и наставника. Неприкосновена! Одговорности – наравно, нема – „дете је то“.Чик нека неко данас мрко погледа ученика деликвента који ошамари наставницу, извуче јој столицу како би се стопроштала на под, или наставницима запрети да ће им сломити кичму за ово или оно, ако му нешто није по вољи!
Име проблематичног детета у школи може само да се његовом родитељу насамо прошапуће – и то, бираним речима – како се не би нарушило „људско право“ малолетног силеџије који има право да буде деликвент и да све злоставља! А, наставник – има да лети из школе ако то јавно изнесе пред свим родитељима и „повреди његову личност“!
Права деце су неограничена и то не случајно, јер она јесу интелигентна али нису зрела да би имала толика права.
До окупације западњачке „демократије“ за тај недостатак зрелости били су задужени родитељи и школа који су их уводили у живот до њиховог сазревања. Е, управо им је у том узрасту дато на вољу да би настао хаос који се тешко може контролисати, како би се урушило цело друштво.
Па, били смо и ми ђаци и нечија деца, али нам на памет није падало да нам неко буде већи ауторитет од родитеља и наставника. Хвалили смо се другарством, а не вршњачким насиљем. И није да Запад није и тада подмукло ударао и по нама – млатећи нам испред носа њиховим „достигнућима“ – од „Вудстока“, „Косе“, феминизма, филмова са што више убистава, пуцњаве, ломљаве, разврата, криминала, дроге, хорора....
Што су били болеснији, то су били популарнији! Али, били смо заштићени тадашњим нашим породичним вредностима и васпитањем, пресликаним и у законодавству.
Деца су нам данас у рукама монструма и то пре него што проговоре! Њихову личност обликују болесни западњачки цртаћи и игрице, а касније их ухвате под своје све дубљи и дубљи садржаји који се пласирају кроз све друштвене мреже и платформе! Њима су узор полусвет, разбојници, убице, дрогоши, алкохол, негативци, лака зарада, проституција, секс лишен љубави и сведен на анимални, мржња, смрт и сотона – уместо емпатије, живота, љубави и Бога!
И, није случајно болесни Запад то баш тако смислио. Знају они, чим дете прогледа, треба му обликовати свест. Код њих је и Дан вештица државни празник!
Ово што смо направили и од Запада испреписивали, одавно му – жмурећи – беремо болесне плодове.
Надам се да су нам ови масакри по Србији отворили очи!
Јер, данас је једина разлика између нас и Америке – родоначелнице тих изопачености, које се шире светом – што смо ми у шоку, а код њих то више није ни вест.