Седмог јануара пре 79 година умро је Никола Тесла, један од највећих умова 20. века и научник чији су нас проналасци увели у нови миленијум.
Без Тесле не бисмо данас имали мобилну телефонију и интернет, ни радио, ни телевизију, планетарну електронску мрежу, управљање на даљину, хеликоптере, фонтане, кућне апарате, али ни турбине које производе струју.
Изумео је и обртно магнетно поље, индукциони мотор…, а званично је регистровано око 300 његових патената у 26 земаља, и то пре него што је изумео планетарну размену енергије и повезивање људи, а највећи број пантената остварио је у САД, где је живео 60 година.
По њему је названа јединица за мерење високог напона и јединица јачине магнетног поља, а Теслина заоставштина је 2003. уписана у регистар Унеска.
Никола Тесла преминуо је у 87. години живота. Умро је у сну, у свом апартману на 33. спрату хотела у ком је провео својих последњих десет година живота, где је плакао и причао успомене са краљем Петром ИИ Kарађорђевићем. За време комеморације Тесли, свирана је песма „Тамо далеко.“
Урна са Теслиним пепелом постављена је најпре на гробљу у Њујорку, а у Београд је пренета 1951. где се и данас чува у његовом Музеју.
Споменици Тесли налазе се у Београду, у Ужицу и САД и то на Нијагариним водопадима, на Менхетну, у порти цркве Светог Саве у Њујорку и у Силицијумској долини.