Сиријски председник Башар ал Асад је пре неколико дана положио заклетву на ту ново-стару за њега функцију. Он је први пут постао председник земље 2000. године после смрти оца Хафеза ал Асада, а сада, после 21 године још увек је председник Сирије.
Остао је на тој функцији када су многи бежали из земље због ратног вихора у који је Сирија запала од 2011. године. Рат још увек траје, смањеним интензитетом, али траје. Асад је попут холивудске или неке музичке звезде у својој земљи.
Где год да се појави, народ му кличе, људи прилазе да га пољубе, да се сликају са њим или да се рукују, као и са првом дамом Асмом ал Асад, која је такође узор многим младим Сиријкама, симбол јаке жене, која је пребродила опаку болест, рак дојке, мајку Хафиза, Зеин и Карима. Домовини је дала много, увек је била уз сиротињу, породице ратних ветерана, болесне и веома се доказала на пољу хуманитарног рада.
Са друге стране, кад се Башар појави на фронту, сиријски војници подигну пушке и кличу му – „Бог, Сирија и Башар“.
Харизматични лидер није ни једног часа сумњао у победу сиријске државе током десет година дугог рата. Увек је био уз свој народ, чак и када су џихадисти били на свега неколико километара од његовог дома.
Док су ободе Дамаска држали терористи ISIS-а и Ал Каидиних фракција и редовно ракетирали централне делове града лојалне влади, он није бежао. Ишао је на прве линије фронта да подржи своју војску, ишао је код мајки и очева погинулих војника и цивила да им пружи утеху.
Непријатељи Сирије су веровали да ће на самом почетку рата обезглавити Сирију и убити њеног председника и његову породицу и тако донети „слободу и демократију“ у земљу која им свима може одржати лекцију о томе.
Упркос окупацији делова Сирије, тешкој економској ситуацији у земљи и санкцијама наметнутим са запада, Сирија успева да се попут феникса подигне из пепела, порушени градови попут Дамаска и Алепа сада сијају у пуном сјају, људи поново живе у њима и раде као да рата никад није било, иако се сцене ужаса у очима њихових становника никада не могу заборавити.
Многе опозиционе, терористичке и квази државне групе настоје заједно са њиховим западним спонзорима да из Сирије исцеде последњу кап нафте и гаса којим ова земља обилује.
Прво су то за поједине земље у окружењу и на западу радили џихадисти ISIS-а и Ал-Каиде, а сада то отворено раде стране окупационе снаге тих земаља на деловима територије где владине снаге немају контролу.
Асад је током полагања заклетве на Курану обећао да ће земљу коначно „ослободити од терориста и њихових спонзора Турске и САД“.
Ово је деловало као обећање онога што ће се догодити у његовом тек започетом четвртом мандату. То сигурно неће бити лако, али не треба занемарити и присуство снажних савезника Русије и Ирана, захваљујући којима је Сирија опстала у најтежим тренуцима и није претворена у „калифат“.
Чим је преузео поново функцију, сиријски председник је кренуо у турнеју по Сирији са супругом Асмом и децом. Људи их одушевљено дочекују, на шта указују и недавни снимци како им сви прилазе, грле их и љубе.
Родитељи дају децу Асаду да их држи у рукама, гледају у њега као у свеца, што се могло видети на фотографијама направљеним у месту Шеик Бадр у провинцији Тартус.
Кад се појаве у ресторану, сви их обасипају погледима, покличима, аплаузима, на шта указује и посета једном од ресторана шаварме у Ал Мидану код Дамаска. Све у свему веома цењена породица у сиријском народу.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
