Тешко је измерити и одмерити меру безобзирности и ниподоштавања коју је Марко Бастаћ показивао и показује у опхођењу са запосленима у општини Стари Град?! Антикорупцијски и непрофитни портал Ембарго, наставља објављивање исказа запослених, који из сасвим разумљивих разлога „морају да остану анонимни“ за јавност, из страха за своја радна места, па и личну безбедност!? Јер, убеђени су, да „његове жуте минуте“ чине га управо онаквим каквим он у суштини није, али „опседнутог да у том тренутку може свашта да учини и чини“…
„Отприлике, као да смо сви ми били његови најамни радници, јефтина радна снага од које је тражио не само беспоговорну послушност, него и више од тога: робовску ћутњу и патњу.
На једном од редовних општинских састанака са руководиоцима Одељења и Служби, дошло је до жестоке свађе и новог сукоба и смењивања узорног службеника општине са шефовског места. Реч је било о једном од дугогодишњих општинских руководиоца, поноситом честитом човеку, Србину из Црне Горе, Ратомиру Томашевићу! Њему је недуго затим позлило, и нажалост убрзо је преминуо! Општи шок и запрепашћење свих запослених било је више него очигледно! Многи су се тада запитали, зашто Бастаћ и најближи сарадници нису дошли на сахрану дојучерашњем колеги, сараднику и руководиоцу? Одговор је можда и дат на самој сахрани, да и нису били ни пожељни, с обзиром да је РОЂЕНИ БРАТ ТОМАШЕВИЋА У ОПРОШТАЈНОМ ГОВОРУ, БУКВАЛНО ПРОЗВАО РУКОВОДСТВО ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД (БАСТАЋА?!), СМАТРАЈУЋИ ИХ ИНДИРЕКТНО ОДГОВОРНИМ ЗА ОВУ ИЗНЕНАДНУ СМРТ, ОЧИГЛЕДНО, КАО ПОСЛЕДИЦУ ПРЕЖИВЉЕНОГ СТРЕСА!
Друга, још потреснија смрт, задесила је нешто раније, једног од његових најблажих сарадника, из тадашњег ДС-а. Уроша Милановића (25), који је извршио самоубиство у свом родном крају скочивши са литице. Остало је тајна шта је написао у опроштајној поруци, АЛИ СЕ СПЕКУЛИШЕ ДА ЈЕ РАЗЛОГ „НАВОДНИ СУКОБ СА БАСТАЋЕМ“, ВЕЗАНИМ ЗА НАПУШТАЊЕ ЊИХОВЕ ЕКИПЕ ИЗ ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ И ФОРМИРАЊА ПОКРЕТА „ЧУВАРИ СТАРОГ ГРАДА“!?
Наиме, Милановић је био верни „војник“ ДС коме је та улога била изнад свега, па очигледно и изнад сопственог живота, а прилично млако Бастаћево оглашавање поводом ове трагедије само потпирује већ постојеће сумње о индиректној вези са овим трагичним догађајем. Такође, до данашњег дана, у општини се свесно ћутало и ћути у вези са овом трагедијом у којој је настрадао један млад, преспективан човек… Питамо се, зашто нико касније ни данас, Урошу није ништа посветио у општини Стари Град, или назвао по њему, а заиста је то заслужио као врстан млади стручњак, беседник, најбољи ђак, активиста, итд.!
Да ивер не пада далеко од кладе, доказ су и Бастаћеви најближи сарадници: Ни они нису много бољи од овог „бастаћлука“… Тако Андреј Берлингар, Бастаћева десна рука и шеф кампање на изборима пре непуне четири године, ТАКОЂЕ ЈЕ ПОЗНАТ ПО НАСИЉУ, очигледно инструираном од стране свог шефа: Поред свакодневне грубости и нетолеранције према запосленима у Управи, пре извесног времена изазвао саобраћајку на мосту Газела возећи у тешком пијаном стању, а такође је, још скорије, на улици тукао младог сина отпуштеног бившег сарадника Зорана Ђорђевића, некадашње секретара Скупштине општине.
У оба случаја, пред органима реда, позвао се на имунитет Члана Већа општине, а већ је био изабран (на намештеном конкурсу?!) за Начелника Управе Старог града. Недавно, у договору са шефом, из чисте бахатости, незаконито отпустио једног од најбољих новинара, из Службе за информисање, после 20 година успешног професионалног рада у медијима и бившег члана ДС-а, зато што се противио мобинговању и политичком насиљу које је трпео више од четири године! Не само што је отпустио угледог стручњака, магистра, породичног човека, члана Извршног одбора синдиката Општине, ВЕЋ МУ ЈЕ И ЗАБРАНИО УЛАЗАК У ЗГРАДУ ОПШТИНЕ, иако је реч о тотално мирољубивој особи, која је желела да остане анонимна, без јавне полемике искључиво због бриге за сигурност себе и своје малолетне деце“…
