Никада у српском народу није било толико бастарда који под туђинском заставом виде пут Србије као данас.
Док једни отворено пропагирају замјену наше славне тробојке неком њиховом крпом с духом Европе, други пак уопште не користе српску заставу, како на протестима тако и на друштвеним мрежама. Кметлук је постао образац понашања евро-грађаноидне опозиције у Србији, очекујући да на тај начин дођу на власт. Далеко су од тога.
Понекад се упитам да ли су уопште свјесни да Срби уласком у ЕУ не треба да се одрекну своје културе, традиције и вјере. Да не требају слијепо прихватати културу, традицију и вјерске обичаје католичке или протестантске Европе да бисмо постали Европљани. ЕУ је породица народа гдје је свако унио свој идентитет, а само Срби евро-грађаноидне провенијенције не виде ништа српско вриједно Уније.
Пред децембарске изборе свака звијерка је показала свој траг, чак и прије првог кампањског снијега. Агенда Квинте видљива је, баш симболично, у пет тачака коју бастарди понављају као мантру на друштвеним мрежама:
1. Суочавање српског народа са својим злочинима
2. Признање геноцида у Сребреници
3. Признање Косова
4. Улазак у ЕУ и НАТО
5. Рјешавање проблема РС
Тај тип бастарда никада не напише Република Српска, да не увриједи шехер Сарај’во.
Атак на српску културу, вјеру и традицију је већ нешто што лежи у њиховом бићу.
Југословени!
Бастарди!
Добро их је Немања Девић назвао, бездушни Срби.
Један од њих, Баста или како себе назива екс-министар, сажео је у свом Х налогу све боје кметлука. За тробојку нема мјеста. И он се назвао Југословеном. Гради кампању нападима на Милорада Додика, позива на признање тзв. Косова, састаје се са амбасдорима Квинте, а за изборе у Србији користи заставу САД и ЕУ.
Налог на друштвеним мрежама му води тим у којем су неки поријеклом из Републике Српске, коју не пропуштају попљувати. Ван велике медијске куће у којој иначе раде представљају се као патриоте.
Посебан облик кметлука.
Баста вуче поријекло из Републике Српске, по мајци из Шипова, а отац Мићо Баста из Меденог Поља код Петровца. Почео је да се и игра значењем свог презимена. Да ли је талијански бастанте, скраћено баста, што значи довољно – доста, или је старогрчки бастакс, што значи носач. За њега, по мени, највише одговара тумачење из савременог грчког језика, баста (васта), чије значење је истовјетно бастарду.
Како год, бастарди и Баста, доста, носите се!
др Синиша Пепић