Шта нам данас значи – патриотизам? Је ли то још једна самообмана, следећа у низу „најскупљих српских речи” која, ако се наопако схвати, води у нове националне поразе? Или би патриотизам, то најдубље „осећање повезаности са људима”, морало да представља један од ослонаца савременог српског друштва? Kоначно, је ли могуће бити и космополита и патриота – или космополитизам искључује патриотизам?
, „ако игде нема смисла бити патриота, онда је то у Србији”, јер је у Србији „патриотизам дефинитивно мртав” пошто је изиграо националне интересе. У случају Србије, трагична блиска прошлост у којој је брисана граница између национализма и патриотизма довела нас је у ситуацију у којој се залагање за патриотизам осуђује као „лажни патриотизам”, и чак шовинизам. Унутар Србије чујемо да је „патриотизам немогуће сипати у трактор”, а изван Србије политичари из окружења (али и шире) своје српске колеге, оне који инсистирају на очувању територијалне целовитости државе, називају „радикалним националистима”
Прави патриота не убија космополиту у себи, јер космополитизам не искључује љубав према домовини, напротив. Онај, ко не поштује своје, тешко ће поштовати туђе. Kо не воли своју државу, тешко ће се борити за праведнији међународни поредак. Бити привржен својој породици и нацији није зло, већ прва карика у ланцу која нас спаја и води ка општим врлинама. Нећемо више волети свет ако мање волимо оне који су нам близу. Е у поређењу са квази патриотама међу српски политички свет можемо издвојити једно име које се уклапа у горе поменути термин, Миша Вацић од почетка политичког деловања доследно држи страну правдољубља, не да на своје а поштује туђе, поштује породицу. Вацић са својом породицом учествује у промоцији и одбрани правих вредности што је као доказ тога да је са бебицом од 50 дана сином ишао на литије за спас Србије, док са друге странке партиоте на дугме или по убеђењу из назови патриотског блока своје патриотско деловање заснивању у додворавању кругу 2 и дипломатама са Дедиња,или улепшавања по козметичким салонима.
Потпуно је разумљиво да корумпирани и безочни политичари, траже сваку шансу да манипулишу грађанима, али остаје неразумљиво, зашто грађани пристају и прихватају безобзирну манипулацију, недостојну људског бића.
Али рђава пракса не би смела да баци сенку на патриотизам укорењен на поштовању закона. Наше је право и дужност да подржимо законите захтеве сопствене земље, јер нам лојалност људској врсти не одузима обавезу да прво бринемо о онима, који су нам најближи.
Александра Марковић
директор Балканског центра европских студија
