Славна Лидија Литвјак са 186 летова, 69 ваздушних борби, 12 потврђених победа била је најуспешнији совјетски женски ваздушни ас у Другом светском рату и до данас је остала најуспешнији женски војни пилот у читавој историји.
„Преживљавају не само искусни, вешти и храбри пилоти, већ и они које прати срећа“, казала је млада Лидија коју је срећа на крају ипак напустила. Погинула је у бици 1943., у 22. години живота.
Осим Лидије још је само једна жена у историји постала ваздушни ас – Катја Буданова, такођер совјетски пилот из Другог светског рата, али је она имала мање побједа од Лидије. Лидија Литвјак рођена је у Москви 1921. а још као дете су је веома занимали авиони. С 14 година је почела да тренира у аеро-клубу, а први је пут самостално управљала авионом с 15 година. Завршила је војну летачку школу и постала инструктор летења.
Кад је почео Други светски рат Лидија имала 19 година. Слагала је да има довољан број сати налета (преко 100) па је приступила у Советско ратно ваздухопловство. Храбра Лидија је 1942. прва из своје ловачке пуковније учествовала у ваздушној бици. Врло брзо је постала најбољи пилот у пуковнији те су је слали на најопасније и најтеже мисије.
Најчешће Лидијине жртве су били Јункерс 88, бомбардери Дорниер 217, ловци Месершмит 109, а оборила је и један цепелин. У борбама код Стаљинграда оборила је први немачки авион – Јункерс Ју 88. Тим авионом управљао је њемачки ас Ервин Мајер. Он је успео да се спаси скочивши падобраном али су га Совјети ухватили. Хтео је да видти пилота који га је оборио па су га довели пред Лидију. Он није веровао да га је та млада жена оборила. Она му је тада у детаље описала све своје маневре у ваздуху па јој је на крају и поверовао.
Њезин војни авион типа Јаковљев Јак-1 био је декорсан „белим љиљаном“, знаком слободног ловца, пилота који без чекања наредбе трага за непријатељем и сам доноси одлуке када ће ступити у борбу. Други совјетски ловачки ас Александар Покришкин је говорио да је статус слободног ловца било највеће признање за једног војног пилота. А Лидија је стекла тај статус.
Пре смрти Лидија је доживела страшне трагедије. Гинули су њезини најближи. На своје очи је гледала како се срушио авион њезог супруга Алексеја Соломатина касније проглашеног за хероја Совјетског Савеза. Затим је у акцији погинула њена најбоља пријатељица Јекатерина Буданова.
Две недеље пре свог 22. рођендана, у августу 1943. полетела је у своју задњу мисију у животу. Трајала је један од највећих битки у Другом светском рау – Битка код Курска. Док је нападала велику групу немачких бомбардера у близини Орела на њу су се обрушила два немачка Месершмита Бф109. Последњи пут је видио колега пилот кроз рупу у облацима. Непознато је где је тачно срушена. Тек 1979. године су пронађени њени посмртни остаци а 1990. совјетски предсједник Михаил Горбачов посмртно је одликовао Златном звездом Хероја СССР-а.
