Када је пре две године васељенски патријарх Вартоломеј предао томос о аутокефалности расколничкој црквеној структури у Украјини, припремио је терен за бројне преокрете у православном свету. Грчка редакција Спутњика указује на то да је једна од земаља коју очекују црквене „реформе“ – Белорусија, у којој је 48, 3 одсто становништва православно.
У Белорусији се, изгледа, назире црквена смута, пише аутор чланка.
С једне стране, већина верника припада Руској православној цркви. У исто време, аутор наводи да црквена структура коју су формирали „поражени бели“, а који су емигрирали у САД 1940-их година, претендује на статус аутокефалне цркве. Прошле године је то питање поново покренуто.
Озбиљан корак у том правцу начињен је крајем 2020. године, када је непризната Белоруска православна црква у Бруклину проклела председника Белорусије Александра Лукашенка због нереда у земљи.
Недуго пре тога, поглавар нове расколничке цркве Украјине охрабрио је Белорусе да поднесу захтев за аутономију Цариградској (Васељенској) патријаршији. Како се тврди, та црквена структура основала је парохије у Сједињеним Америчким Државама, Аустралији и Великој Британији.
Додатни кораци који би могли да доведу до раскола у цркви начињени су прошлог лета када се бивша председничка кандидаткиња Светлана Тихановска састала у Њујорку са представницима црквене структуре који претендују на аутокефалност.
Треба напоменути да пакет „реформи“ Тихановске садржи стварање аутокефалне цркве и да је, са своје стране, Лукашенко говорио летос о покушајима поткопавања православља у земљи.
Лукашенко није као Порошенко
Професор филозофије на Техничком универзитету на Криту Димитрис Пателис изнео је став колико ти међусобно повезани догађаји могу да буду случајни и колико је вероватно да ће доћи до покушаја свргавања Лукашенка путем православља.
„Врло је вероватно да ће се то догодити. Али овде постоји важна разлика. Лукашенко није тако проамерички настројен као бивши украјински председник Петро Порошенко који је подржавао одлуке патријарха Ватроломеја. Ако председник Белорусије допусти то, ако се не успротиви, то значи да се залаже за своје свгравање“, изјавио је професор за Спутњик.
Према речима професора, исти тај пакет „реформи“ Тихановске је укључивао затварање границе и непријатељске односе са Русијом, забрану проруских канала и организација, као и захтев за моментални улазак Белорусије у НАТО.
„Користећи аутокефалност, западне силе доприносе политичким променама у државама“, додао је.
Украјински сценарио у Белорусији
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је раније да, према доступним информацијама, САД покушавају да створе аутокефалну неканонску цркву у Белорусији.
Истовремено је упозорио на тенденцију понављања украјинског сценарија у Белорусији.
Према речима шефа руске дипломатије, Руска, као и Српска православна црква, под огромним су притиском разних западних земаља, пре свега Америке.
Лавров сматра те земље настоје да униште јединство православља.
Министар је констатовао да посебно деструктивну улогу у том процесу има васељенски патријарх који „директно зависи од САД“ и да је већ покушавао да подели канонску Украјинску православну цркву.
Сада се такви напори чине у Белорусији и медитеранским земљама, у Сирији, Либану и на Балкану, где је СПЦ редовно изложена интензивним нападима.
Шта може да учини Грчка православна црква?
Извори у црквеним круговима рекли су за Спутњик да „грчка црква никако не може да реагује на оно што патријарх Вартоломеј промовише, будући да је Свети синод признао аутокефалност Украјине и право Вартоломеја да одобри аутокефалност“.
„Они који се не слажу са том одлуком, неће јавно износити то из страха од раскола унутар грчке цркве“, оценили су црквени извори.
Формирање нове аутокефалне цркве је неизбежно, сматра протопрезвитер Теодорос Зисис, почасни професор Аристотеловог универзитета у Солуну.
Како је рекао, „патријарх Вартоломеј покушава да доминира у црквеном свету стварајући сопствене цркве“. Закључак протопрезвитера је да је „циљ Вартоломеја слабљење руске и српске цркве“.
