Током целе сада већ прошле 2019, бројни светски медији су уз Београд стављали опис „град кранова“.
На готово свим форумима посвећених некретнинама у Европи, који су окупљали сва битна битна имена индустрије, упечатљива је била заступљеност наше престонице која већ трећу годину за редом има импозантних милион квадрата издатих дозвола.
Кризе на тржишту некретнина нема, а стручњаци из ове области наглашавају потенцијал који има Београд, инвестиције у некретине, како оне које се реализују, тако и оне најављене.
Како то изгледа у цифрама?
Да ће престоница остати највеће градилиште у Европи обећавају и из градске управе, а њени становници могу да се надају бољем саобраћају, функционалној инфраструктури, јефтинијим становима, већој пешачкој зони…
Све то управо захваљујући крановима, јер, Град Београд првенствено кроз доприносе које наплаћује приватним инвеститорима финансира изградњу инфраструктуре.
- У Београду је издато дозвола за више од милион квадрата, 7 пута више него 2010. Пре десет година, у нашем главном граду је издато тек 22 грађевинске дозволе, односно, за око 140 хиљада квадрата. С друге стране, крај 2019. у Београду је дочекан са 324 грађевинска крана и са скоро 3.000 градилишта – рекао је заменик градоначелника Горан Весић у интервју за Курир и Новости.
Према његовим речима, издато је више од 250 грађевинских дозвола, више од 800 локацијских услова за више од милион квадрата, и то само у 2019. години.
- То значи да је у последњих шест година скоро пет и по милиона квадрата у грађевинским дозволама што је вредност од преко 3,5 милијарде евра – истиче он.
Ове цифре представнци градске власти и струке потврдили су и за наш портал. У нашем новогодишњем интервјуу, заменик градоначелника Горан Весић, рекао је та вредност додатно важна јер од доприноса који плаћају инвеститори за грађевинско земљиште, „уређујемо фасаде, радимо паркове, канализације, сређујемо улице, градимо мостове… А да би се све то десило важно је да имамо позитивну ивестициону климу“, рекао је он.
И главни градски урбаниста Марко Стојчић, у интервјуу за наш портал истакао је важност бума у грађевинарству, јер је, подсећа то грана која је и највише вукла целу нашу привреду.
У прилог томе говори и нови скок у категорији грађевинских дозвола на Дуинг бизнис листи, по чему се Србија попела на девето место у свету.
Један од поменутих форума о некретнинама била је и Међународна конференција крајем 2019. у Београду на којој је речено је да тржиште некретнина у Југоисточној Европи наставља да расте брже него што се то очекивало, и да је све већа потражња за изградњом модерних канцеларија и малопродајних објеката.
Управо се у томе и огледа највећи потенцијал Београда за наредну годину, па и године, јер и поред доста завшених објеката, због повећаног интересовања, таквих објеката највише и недостаје.
Највећа потражња је за некретнинама на Новом Београду, и може се очекивати да ће се највише градити ту.
Како су рекли представници страних компанија из области некретнина, недостаје још модерних, пословних зграда и ту треба тражити прилику. Такође, сматра се да је „Београд на води“ један од пројеката који ће и те како утицати на имиџ.
- То је фантастичан пројекат. Чујем стално критике, али нико се не сећа шта је ту било пре и како је изгледао тај простор. Мислим да ће Београд на води бити нова дестинација, посебно када је реч о инвеститорима и тај пројекат долази у време када се мења цела цела слика Београда заједно са другим пројектима – рекао нам је недавно Ендрју Пирсон из компаније ЦБРЕ.
За житеље престонице је добра вест да се ипак неће гледати само у овом правцу и да ће се поред пословних зграда градити и стамбени објекти и то они „за свачији џеп“.
- За оне људе који не могу да плате понуђену цену од стране приватних инвеститора, Град размишља о томе да сви социјални аспекти буду задовољени, односно све катеорије становништва да реше своје стамбено питање на територији Београда. Град Београд нема велики пораст броја становника али свакако велики број људи није још решио стамбено питање – рекао је за наш портал Стојчић.
Наравно, потребно је изградити и инфраструктуру која ће да прати изградњу тих објеката. За шта се, истиче Стојчић праве пројектни планови. И то је уједно и један од већих изазова за наше неимаре у наредним годинама.
