У Београду ће бити подигнута два споменика, деспоту Стефану Лазаревићу који ће се налазити на простору између улица Гундулићев венац, Дринчићеве и Палмотићеве улице и Николају Краснову на Малом Ташмајдану, одлучено је на седници Скупштине града.
Иницијативу за подизање споменика деспоту Стефану Лазаревићу покренуо је заменик градоначелника Београда Горан Весић, у својству грађанина.
Одборници су усвојили и решење о образовању одбора за подизање овог споменика.
Деспот Стефан Лазаревић је био син и наследник српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године, и књегиње Милице.
На почетку своје владавине, 1393. године, Стефан је носио титулу кнеза, а када је напунио 16 година мајка му је предала државу на управљање. Српски деспот је постао 1402. године.
У својој задужбини, манастиру Ресава (сада Манасија), организовао је Ресавску преписивачку школу, а осим биографских, писао је и књижевне радове.
Од мађарског краља добио је на управљање Београд, који је прогласио главним градом Србије. Умро је 1427. године.
У Београду ће бити подигнут споменик Николају Краснову, једном од најзначајнијих руских архитеката који је својим стваралаштвом оставио неизбрисив траг у архитектури главног града, одлучено је данас на седници Скупштине града.
Како се наводи у образложењу одлуке, споменик ће се налазити на Малом Ташмајдану, непосредно наспрам главног улаза у зграду Архива Србије која је једно од знаменитих дела руског архитекте.
Међу делима који се могу сврстати у историју српске архитектуре, а која је пројектовао Краснов су зграда Министарства финансија, а био је ангажован и на обнови цркве Ружице на Калемгдану, унутрашњег уређења Дома Народне Скупштине Србије и другим значајним грађевинама.
У општини Врачар је већ подигнута спомен-плоча Николају Краснову и једна од улица у тој општини носи његово име.
