Литургијом у Вазнесењској цркви коју је служио патријарх српски Иринеј и литијом централним градским улицама, данас је обележена слава Града Београда – Вазнесење господње, Спасовдан.
Литургија је почела у 9 часова, а потом је, око 11:30 сати кренула спасовданска литија из улице Адмирала Гепрата испред Вазнесењске цркве у којој је учествовало више хиљада грађана.
У литији су били патријарх српски Иринеј, овогодишњи домаћин славе градски менаџер Горан Весић, заменик градоначелника Андреја Младеновић, принчевски пар Александар и Катарина Карађорђевић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић, градски урбаниста Милутин Фолић, свештенство СПЦ, припадници Војске Србије и МУП-а, ученици београдских школа, председник Удружења породица киднапованих и несталих на КиМ Симо Спасић, као и чланови витешког удружења Свибор…
Поворком су се вијориле заставе, ношене су иконе и друга црквена обележја, док су многобројни грађани фотографисали и снимали учеснике литије.
На челу литије био је Јерусалимски крст, а иза њега барјак града Београда.
Литија је кренула је из Улице адмирала Гепрата испред Вазнесењске цркве, а наставила улицама Кнеза Милоша и Краља Милана до Теразијске чесме где је читана прва молитва.
Колона је затим прошла Кнез Михаиловом и Париском улицом до Саборне цркве где је очитана друга молитва, а након тога литија је наставила кроз Поп Лукину улицу, Бранкову, Краљице Наталије и Добрињску улицу до порте Вазнесењске цркве, чиме је симболично затворен круг и где је читана трећа молитва у спомен свих палих јунака Београда.
Домаћин славе, градски менаџер Горан Весић, рекао је да је велики број људи који је учествовао у литији, показатељ колико је Спасовдан важан за Београд.
„То је један од наших најзначајнијих празника и користим ову прилику да свим Београђанима честитам нашу заједничку славу, Спасовдан, јер је то поред породичне славе, друга слава коју имају“, рекао је Весић.
Он је пожелео се Спасовдан слави још много година у миру и да се Београд шири и развија.
Након спасовданске литије, Весић је заједно са представницима Града Београда у Старом двору преломио славски колач, као део традиционалног обележавања славе.
Вазнесење је један од 10 празника посвећених Христу. Спада у покретне празнике и увек пада у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан, а колики има значај види се по томе што је највећи историјско-правни документ српске средњовјековне државе, чувени Душанов законик, обнародован на Спасовдан 1349. године, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.
Од кад је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као српску престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Спасовдан.
Та слава симболично указује на стално уздизање – вазнесење града из пепела и неуништиву наду и веру у будућност изражавајући душевну и моралну снагу народа прекаљеног у славној прошлости.
