Заменик градоначелника Горан Весић подсетио је да ће 29. августа ове године бити тачно 500 година када је Београд пао у турско ропство 1521. године и најавио да ће та годишњица бити обележена научним скупом о паду Београда и последицама по хришћанство и даља турска освајања Европе.
„Београд је пао у турско ропство 1521. године. Уследила је 309 година дуга турска окупација са свега 33 године прекида када су Аустрија или Срби успевали да поврате град“, навео је Весић.
Додао је да је град суштински добио самоуправу Хатишерифом из 1830. године, али да је морало да се сачека још 37 година док Турци 1867. године нису предали Србима кључеве града и заувек отишли из Београда.
Како је навео, тај 29. август 1521. године био је један од најтужнијих дана у историји нашег града.
Подсетио је да је у двомесечној турској опсади убијено на десетине хиљада бранилаца Београда и становника и да су најстарија београдска Црква Успења Пресвете Богодорице и две друге цркве претворене у џамије.
Истакао је да је град био разрушен, а хиљаде становника Београда, мушкарци, жене и деца натерани на 50 дана дуг марш до Цариграда где су насилно пресељени.
„Београђани су са собом у ропство и прогонство понели реликвије, најчувенију београдску икону Пресвете Богородице, мошти Свете Петке и мошти царице Теофане које је цариградски патријарх морао да откупи од султана Сулејмана који је претио да ће их бацити у море“, рекао је Весић гостујући на Студију Б, наводи се у саопштењу Градске управе.
Најавио је да ће тужна годишњица бити обележена научним скупом о паду Београда и последицама по хришћанство и даља турска освајања Европе.
„На месту где претпостављамо да се налазила данас срушена Црква Успења Пресвете Богородице биће одржан помен браниоцима Београда и расељеним Србима. Београд ће се сећати једног од најтужнијих дана у својој историји како би више ценили слободу коју данас имамо, а која је крвљу стечена“, закључио је Весић, додаје се у саопштењу.