Тимски рад
У последње четири године сведоци смо велике победе Београђана, Скупштине града , Градског већа, градоначелника, градског менаџера, градског урбанисте и целог градског тима СНС. Београд постао хуман град по мери грађана (брига о деци, старима, трудницама и породиљама, социјално угроженима).Сведоци смо – Бриге о људима. Спуштања Београда на реке. Напредовање Београда на води. Децентрализације града. Великих инвестиција и државног и приватног сектора. Грађевинског бума. Обимних реконструкција инфраструктуре. Градње јавних објеката. Оживљавања јавних простора (паркови, тргови). Тим је сјајно радио. Наравно, било је и грешака. Ко ради тај и греши. Тим сачињавају помирљиви, вредни и стручни људи – Синиша Мали, Горан Весић, Андреја Младеновић, Милутин Фолић, Андреа Радуловић, Сандра Пантелић, Драгомир Петронијевић, Биљана Живковић и сви чланови Градског већа. Нови тим СНС ће поново победити и Београд ће постати још бољи. Нови тим СНС је појачан угледним, познатим, неполитичким именима људи од каријере, који су се уверили у резултате не само у Београду, већ и у Вучићеве резултате на државном нивоу.
Због тога су одлучили да директно подрже Вучића и СНС у Београду, као што је то урадило и оних 650 угледних потписника апела подршке Вучићу као кандидату за председника Републике. Конкретно, тим је освежен, професором доктором Зораном Радојичићем, заштитницом угрожених жена Весном Станојевић, Ајом Јунг – оснивачицом БФИ и НФИ (која је одликована француским Орденом витеза уметности и и Орденом италијанске звезде), Иреном Вујовић, Миланом Гуровићем, Светиславом Гонцићем и многим другим угледним личностима који се налазе на врху листе СНС. Ко ће бити градоначелник из СНС је мање важно – то ће се искристалисати током кампање, на основу резултата рада у кампањи, на основу резултата рада у протекле четири године, и на основу степена успеха на изборима. Важно је да постоји сложан тим – јер само тим способних, стручних, вредних, скромних и честитих људи може још више уздићи Београд. У све што сам написао у овом тексту, уверио сам се лично као одборник.
У последње четири године сам и допринео напретку, а пет година пре тога сам се борио против Ђиласа, Шапића и целог жутог катрела. Мене фасцинирају резултати – не приче. Резултати. Почевши од мог Дорћола и свуда широм Београда. Никада се Београд није овако развијао.
Резултати
Крајем прошле године број незапослених је износио 88.000. То је најнижа незапосленост у историји Београда . Ђилас је крајем 2013. оставио 108.000 незапослених. СНС је смањила број незапослених за 20.000.
Власт СНС и партнера, равномерно развија и приградске и градске општине. После избора биће враћене многе надлежности приградским, али и градским општинама – изменама Статута града – чему се противи опозиција.
Београд на води је замајац развоја града. Гради се већ 6 капиталних објеката, 4 стамбене куле, хотел Сент Риџис и тржни центар. Изграђена је прелепа пешачка променада у дужини већој од једног километра на задовољство грађана. 100 хектара запуштеног простора је сређено и приводи се намени. Реконструисане су и Херцеговачка улица и зграда Геозавода.
У Градској управи 60 одсто запослених чине жене. Број жена на руководећим местима је готово 50 одсто (значајно више него у Ђиласово доба), што значи да ова градска власт има поверење у жене.
Ђилас и ДС су оставили дуг Београду од милијарду и 118 милиона евра, као и рекордни буџетски дефицит од преко 20 одсто и то је гушило развој Београда – Ђилас и ДС су довели Боград на ивицу банкротства. Власт СНС је преполовила тај дуг добрим управљањем и спасла град од банкрота.
У протекле четири године изграђено је осам предшколских установа, по две у Новом Београду и на Вождовцу, и једна на Палилули, у Обреновцу, на Звездари и у Земуну, чиме је отворено додатних 1.500 места за наше малишане. Имамо двоструко више вртића него у Ђиласово доба, и двоструко више деце иде у вртиће него у Ђиласово доба (укупно у Ђиласово доба 47.000 деце у вртићима, а данас 70.000!). Почетком идуће године завршавају се и радови на адаптацији Библиотеке „Милутин Бојић” у Овчи за потребе предшколске установе, а објекат ће моћи да прими 50 деце. Половином 2018. године ће бити завршена изградња вртића у насељу Алтина у Земуну за потребе 200 малишана.
У претходне четири године уложено је више од 220 милиона динара у санације вртића, као и 260 милиона за набавку опреме, а родитељима је омогућено и електронско подношење захтева за упис у вртиће. Када је реч о малишанима који похађају приватне предшколске установе, Град Београд је субвенционисао 80 одсто цене боравка, а ову погодност користи више од 12 хиљада деце.
Све породиље добијају једнократну новчану помоћ у износу од 10.000 динара за свако новорођено дете. Породиља која рађа прво дете добија 20.000. Социјално угрожене породиље добијају укупно 35.000. Социјално угрожена породиља која рађа прво дете добија 45.000. Ову врсту помоћи данас прима 14.000 нових мајки, а раније је тај број био 3.500.
У протекле четири године уложили смо више од милијарду динара у градске здравствене установе и с поносом кажем да смо комплетно реконструисали и адаптирали чак 40 здравствених објеката. Све установе опремљене су најсавременијом опремом, обезбедили смо 43 најмодернија апарата за радиолошку, ултразвучну и лабораторијску дијагностику у укупној вредности од 550 милиона динара, док је набавка још четири рендген апарата у току.
Изграђени су нови домову здравља у Малом Мокром Лугу и на Лабудовом брду.
Биће изграђен дом здравља у Борчи, на који грађани чекају 30 година. Биће то модеран објекат, површине 5.000 квадрата.
Град је увео Сениор картицу. Око 200.000 пензионера су чланови сениор клуба, захваљујући чему могу да остваре знатне попусте у преко 400 продајних места широм Београда. Град је увео је услугу „Лични пратилац”, увео је инклузивни комунални пројекат „Да се ради и по твом“. Ово су неки од начина да се изрази захвалност старијим суграђанима. До сада је за старије суграђане отворено и шест нових клубова у шест општина.
Услуге личних пратилаца данас бесплатно користи 330 деце и младих са сметњама у развоју, док град плаћа и услуге персоналних асистената за 52 особе са инвалидитетом. Три дневна боравка за децу са сметњама у развоју су реновирана и проширена, а изграђен је и објекат „Предах плус” који може да служи 50 корисника, а који ће почети да ради од 2018. године. У наредних месец дана биће отворена и два нова дневна боравка за децу са сметњама у развоју, и то у општини Сопот, и у насељу Овча. Прихватилиште за децу на Звездари један је од најзначајнијих пројеката, а после две деценије рада у неадекватном простору, деца ће добити нове, модерно опрамљене просторије на јесен идуће године.
Драстично је повећана добит јавних преузећа и успешно послују готово сва ЈП.
На пример, добит ЈКП „Градска чистоћа” 2013. године је била само 33 милиона динара, а сада је добит 952 милиона. За само три године добит је повећана 29 пута.
Када је у питању ЈКП „Београдски водовод и канализација”, оно је 2103. године имало добит од само 5,8 милиона, а 2016. 510 милиона. Скоро 100 пута више!
ЈКП „Градске пијаце” је 2013. године произвело добит од свега милион динара, а за само три године добит је повећана за 220 пута.
„Градске пијаце” раде реконструкцију више пијаца у граду, а гради се нова Палилулска пијаца!
ЈКП „Београд-пут” је 2013. године правило губитак од више од милијарду динара, сада има добит од преко 500 милиона динара.
ЈП „Ада Циганлија” је 2013, уз субвенције града, имало губитак од скоро четири милиона динара, а сада без субвенција праве добит од око шест милиона динара.
ЈКП „Зеленило – Београд” је 2013. имало добит од 37 милиона, а сада више од 50 милиона динара.
ЈКП „Паркинг сервис”, 2013. године имало је добит од само 49 милиона, а сада има добит од 202 милиона динара и поред великих инвестиција у обнову гаража којих није било у Ђиласово доба.
Нажалост, великих проблема још увек има око ликвидности „Сава центра” и ГСП-а, али је и у тим предузећима заустављено даље пропадање.
Здравим новцем купљено је 107 нових аутобуса, а планирамо да купимо још 100 већ у 2018. години. У ГСП-у смо реновирали диспечерски центар, реконструисали погоне, набавили нова сервисна возила, обновили ватрогасни возни парк после скоро 50 година. По први пут, Београд је добио и електробусе, потпуно еколошка возила која доприносе здравијем Београду, као и 12 школских аутобуса, које користе наши најмлађи суграђани.
ЈКП „Београд-пут” је после више од десет година имало прву озбиљну набавку камиона. „Зеленило” такође има нову механизацију, „Градска чистоћа” има нове камионе и контејнере, „Београдски водовод” и „Београдске електране” имају никада више новца него данас, и улажу у нове километре водоводне, канализационе и топловодне мреже.
Изграђена је фабрика „Меита” у Обреновцу где ради 650 грађана, а биће изграђена још једна фабрика исте фирме за 900 запослених.
Веома је значајан пројекат нове Главне железничке станице „Прокоп”, која је завршена у првој фази, после 40 година и на коју се измештају возови са Главне железничке станице.
Завршене су све припреме за градњу Аутобуске станице у блоку 42, и ускоро ће почети изградња. Инвестиција је вредна 20 милиона евра.
Хитно решавање вишедеценијског проблема са депонијом у Винчи, био је још један колосалан пројекат и он ће бити реализован јавно-приватним партнерством вредним 300 милиона евра. Решили смо проблем који ни једна власт није могла да реши.
Завршена је фабрика воде „Макиш 2”, као и кишни колектор „Земун поље – Дунав” – најзначајнији објекат комуналне инфраструктуре у Србији вредан 40 милиона евра.
У наредном периоду очекује се и почетак реализације топлодалековода од Обреновца до Новог Београда, завршетак примарне канализационе мреже у Београду и изградња фабрике за прераду отпадних вода. Реч је о инвестицијама које вреде више од 450 милиона евра, а које ће помоћи да се заврши недостајућа инфраструктура, повећа енергетска ефикасност и заштити животна средина.
Представљањем мастер плана саобраћајне инфраструктуре одредили смо развој БГ воза и изградњу метроа као главне циљеве. Једна линија метроа ићи ће од Макишког поља до Миријева и биће дуга 22 километра, а друга од Земуна до Устаничке и биће дуга 19,8 километара. У комбинацији са БГ возом, шински систем саобраћаја биће основа саобраћајне инфраструктуре у будућности. Ово је свакако највећи пројекат који нас очекује у будућем раду, али уједно и највећи изазов.
Спојени су Мост на Ади и Тошин бунар новим булеваром који су Београђани називали Булевар хероја са Кошара. То је један од предуслова који су испуњени, да би Мост на Ади био што функционалнији.
Расписан је тендер за постављање шина преко Моста на Ади, у дужини од 2,7км, чија је вредност 2 милијарде динара. Тиме ће бити спојен трамвајски систем на Бановом брду са системом на Новом Београду, што је један од предуслова да мост постане што функционалнији.
Реконструкцијом централних градских улица град је продисао, после реконструкције Булевара ослобођења, Рузвелтове, Мије Ковачевића, Трга Славија, и раније Улице војводе Степе и Аутокоманде. Осим реконструкције колског тока Трга Славије, поносни смо на изградњу фонтане и новог трга на Славији. Кроз који дан ће бити отворен нови хотел Хилтон на Славији.
Завршен је мост Земун – Борча- Пупинов мост.
Реконструисани су и претворени у пешачке зоне, Обилићев венац , Цара Лазара, Улице Вука Караџића, Чика Љубина, Грачаничка, док тренутно радимо и реконструкцију Скадарлије и Косанчићевог венца. Завршили смо и реконструкцију Цветног трга. За 4 год Београд је добио 20.000 м2 пешачких зона. Уређена је и пешачка зона Земуна, али и читав низ мањих и већих урбаних џепова: сквер Моме Капора, сквер код Старе Херцеговине, плато Милана Младеновића, Девојачки парк, околина Каленић пијаце, и многи други градски јавни простори.
Обновљено је 200 фасада, уз декоративно осветљење.
Реконструисан је Пионирски парк.
У току је реконструкција огромног Парка Ушће, где је завршена прва фаза.
Београд данас има 12 рециклажних острва, а у протекле три године пошумљено је 460 хектара шумског земљишта, засађено 2.300 дрворедних стабала по улицама Београда. У последње четири године Београд је укупно добио 17.000 нових стабала.
Огроман успех је реконструкција Музеја савремене уметности на Ушћу после деценије паузе у раду. Низ претходних власти није успео да се избори са овим проблемом, а бивше власти су одговорне и за кашњење и за корупцију у вези овог проблема.
Реконструисана је фасада Народног музеја, а у току су радови на реконструкцији унутрашњости музеја.
Реконструкција Музеја града Београда, Градске галерије на Косанчићевом венцу и Позоришта „Бошко Буха” остаће стратешки важни пројекти. Пионирски град смо после четири године вратили деци, а после више од 30 година и манифестацију „Дечје београдско пролеће”. Уложена су знатна средства за санацију и опремање објеката Историјског архива Београда, Београдског драмског позоришта, Атељеа 212, Културног центра Београда, Библиотеке града Београда, Музеја у Младеновцу, Конака кнегиње Љубице, Битеф театра, Омладинског позоришта „Дадов”, „Звездара театра”.
Завршен је пројекат споменика Зорану Ђинђићу, као знак поштовања и пијетета, и као допринос помирењу у друштву. Завршен је пројекат пешачке пасареле која ће спојити Калемегдан са Бетон халом.
Споменике су добили Борислав Пекић, Милутин Миланковић, Цар Николај ИИ, Конфуције и Жамбил Жабајев. Момо Капор је добио сквер и улицу, а споменике треба да добију Стефан Немања, Зоран Ђинђић и Васко Попа.
Београд ће следеће године добити уређен Трг Политике, посвећен великим новинарима овог листа, Безистан и Спасићев пасаж.
Обављени су радови у више од 750 улица, при чему је обновљен асфалт у дужини од 145 километара, а први пут је асфалтирано 120 километара саобраћајница. Тренутно заједно са предузећем „Путеви Србије” град ради на асфалтирању тачно 258 километара улица, што Београд не памти. Изграђено је и 900 нових паркинг места, на 30 локација паркинзи за бицикле, а на 32 најугроженија пешачка прелаза појачано је јавно осветљење. Урађено је и 113 километара канализације, 283 километра водовода и 260 километара топловода.
У Београду има више од хиљаду сто градилишта. Сваки динар у грађевинарству се троструко враћа у бруто друштвеном производу.
У последње четири године издате су дозволе за више од два милиона квадрата, док је претходна градска власт, за период од шест година, издала дозволе за дупло мање квадрата.
Београд данас издаје грађевинске дозволе брже него икада раније – у просеку за свега 12 дана, док се некада чекало и по годину и више дана.
Оживљен је и „Научно-технолошки парк” на Звездари, где сада 560 људи ради у 58 фирми.
Отварају се нови тржни центри ( Икеа, Раковица, Карабурма, Узун Миркова, Авив парк …).
Реконструисана је мала хала „Штарк арене”, која није радила десет година, отворена је и Атлетска дворана, а идуће године планирани су и радови на мултифункционалној дворани коју ће користити шест спортских савеза.
Београђани ће крајем јануара добити уређен плато испред Цркве Светог Марка.
Нисмо само улагали у центар града, већ смо водили рачуна да се сви делове Београда равномерно развијају. На територији општине Сурчин урађено је 6,5 километара водовода, асфалтирано је 30 километара коловоза и 20 километара тротоара, а изграђено је и 40 километара канализације. Поред тога, у Раковици су изграђена три километра водовода, девет километара канализације и асфалтирана су 43 километра путева. На Палилули смо асфалтирали 12 километара путева, санирали смо 10 километара атарских путева, урађено је два и по километра водовода и километар канализације. На Вождовцу смо били посебно активни, па смо обновили чак 200 километара инфраструктуре, од чега 80 километара некатегорисаних путева и око 50 километара се тренутно асфалтира, а урадили смо и 70 километара водоводне мреже. У Обреновцу смо реконструисали четири, а изградили 31 километар водоводне и канализационе мреже. Асфалтирано је и 25 километара путева. Мештани Гроцке добили су шест километара канализације и 16 километара водовода, а асфалтирали смо и 120 километара путева. Ово су само неки од примера шта смо све урадили у нашим општинама.
По броју туриста, Београд сваке године побеђује сам себе. У првих девет месеци само ове године, у српској престоници забележено је више од милион и 600 хиљада ноћења, што је раст од 23 одсто у односу на исти период прошле године, док је број страних туриста већи за 20 одсто. Очекује се да до краја године број ноћења у Београду премаши два милиона. У Србији и Београду данас су отворени путеви и ка западу и ка истоку. Национална авио-компанија „Ер Србија” директно лети у Њујорк, а отворена је и линија за Пекинг. На Сајму туризма у Шангају добили смо признање за најпопуларнију туристичку дестинацију, док се радови на изградњи Кинеског културног центра на Новом Београду изводе убрзаним темпом.
Кључно обећање било је реформа и модернизација Градске управе увођењем електронске управе. Поносно кажемо да смо и то обећање испунили. Каталог е-управе тренутно садржи преко 150 услуга, а грађанима је омогућено да подносе захтеве и пријаве инспекцијама, обједињена је и процедура за издавање грађевинских дозвола, пријаве за бебе, упис у предшколске установе. У циљу постизања брже комуникације грађана са градским органима, унапредили смо и функционисања „Беоком сервиса”. Развили смо апликације за мобилне телефоне „Беоком” и „Београђани” за ефикаснију и транспарентнију комуникацију са грађанима, а преко којих могу и да учествују у доношењу одлука о градским пројектима, добију све актуелне вести о статусу инфраструктурних радова, распореду теренских екипа комуналних предузећа и слично.
Како би се град растеретио непотребног транзитног саобраћаја, у изградњи су три прстенасте саобраћајнице око града, а у плану је и изградња два моста и два тунела. Обилазница, односно спољни прстен око града је у завршној фази. Средњи прстен, такозвани СМТ, након отварања Пупиновог моста и његовог наставка до Панчевачког пута ове године добио је нови Булевар хероја са Кошара, који је повезао Мост на Ади са Тошиним бунаром, а наредне године добиће наставак ка Раковици. Унутрашњи магистрални полупрстен биће започет Топчидерским тунелом. Усвојен је пројекат за трансформацију Старог трамвајског моста, који ће добити још по две саобраћајне траке у сваком смеру, као и нове пешачке и бициклистичке стазе. У наставку овог моста у припреми је изградња тунела, који ће повезати савски и дунавски амфитеатар чиме ће транзитни саобраћај у центру града бити смањен за чак 11,5 одсто. У плану је и нови мост преко Аде Хује, који ће значајно растеретити стари Панчевачки мост. Панчевачки мост ће бити реконструисан до краја године.
Урадили смо нових 20км бициклистичких стаза од планираних 120, кроз пројекат ,,Београд бициклом”.
Ето тако се Београд воли на делу.
Злобници и зловољници
Београд се видно развија – грађани не разумеју оне који су против свега – против развоја и реконструкције града, само да би били против. Критизери и мрзитељи беже од стварности, а стварност их демантује. Очигледно никада нису прошетали Савском променадом, нису видели како је рашчишћено 100 хектара хаоса у центру града, нису видели како се граде величанствене зграде и како се развија нови део центра града. Опозиција је у расулу и нема никакав програм. Програм опозиције су деструкција и противљење. Сведоци смо да је на свом представљању, на почетку кампање за градоначелника Ђилас говорио о својој будућој Републичкој влади, поименце. То је потпуни нонсенс. Нуђени су републички избори два пута, не тако давно. Уплашено су одбили. Сада, у градској кампањи говоре о републичкој влади. Вероватно ће у следећој републичкој кампањи говорити о градским изборима?
Пре него што наставим о Ђиласу, указаћу на једну опаснију и подмуклију политичку појаву од Ђиласа. Опаснију по Београд, због тога што се вештије подмеће грађанима од Ђиласа, опаснију због тога што се много вештије лажно представља као решење, од Ђиласа. Погађате, реч је о Ђиласовом некадашњем помоћнику градоначелника, који је у махинацијама жутог картела учествовао једнако као и Ђилас, само је имао, и има тај ореол спортисте. А јесте био велики спортиста. Др. Шапић се у медијима, на трибинама, и у свом неандерталском програму, не хвали следећим „успесима“.
Др. Шапић се не хвали да је оптужен да је плагирао докторат. Др. Шапић се не хвали да је приватизовао општину Нови Београд и да на гориво за своје џипове даје из буџета општине силан новац, јер живи на Дедињу. Шапић не помиње да је на сумњив начин добио од градоначелника Ђиласа 5 парцела на Дедињу, где је нелегално сазидао кућу, базен, гаражу, спортски и помоћни објекат. И да је својевремено био дужан држави 2,5 милиона динара на име пореза за своје виле, базене и да је “заборавио“ да пријави Агенцији имовину. Зашто Др. Шапић не изражава понос што одбија да сруши два нелегална објекта свог ујака на Новом Београду? И на крају, због чега се Др. Шапић не похвали Београђанима да је општинску хуманитарну Фондацију отуђио – превео на своје име? То су све „успеси“ који га препоручују за градоначелника.
Ђилас говори неистину о социјалним питањима. Није нормално да прича о томе како је накнада за породиље износила 50 хиљада динара, а да при том не каже да се са исплатом каснило и дуже од годину дана. Ђилас је оставио дуг према пензионерима од 240 милиона динара, дуг трудницама од 389 милиона динара, дуг породиљама од 6,3 милиона динара, дуг за помоћ деци која се исплаћује преко Градског центра за социјални рад од 11,4 милиона динара и дуг социјално угроженим грађанима на име једнократне новчане помоћи, од 124 милиона динара. То није поменуо на конвенцији.
Ђилас се не хвали на конвенцији да је купио 200 аутобуса страног произвођача. Сваки аутобус пољског произвођача Соларис је био је скупљи за 55 хиљада евра од домаћег аутобуса Икарбус, што значи да је Граду Београду нанета штета од 11 милиона евра. Не хвали се судским спором у вези уградње подземних контејнера који су коштали 6 мил евра, и који су пропали за мање од пола године. Тужилаштво је прелиминарно проценило штету до 1,5 милиона евра. Ђилас крије да су одавно подигнуте су оптужнице за Булевар, због тога што се сумња да је на реконструкцију Булевара потрошено 6 милиона евра више од потребног.
Да ли је Ђилас поменуо да је потпуно развластио приградске општине – чиме је становнике приградских општина прогласио грађанима другог реда. Вероватно да би им се осветио што толико подржавају СНС?
Било би јако занимљиво да се Ђилас похвалио на промоцији како је изградио „Кућу Великог брата“ на земљишту дечије установе „Пионирски град“. У време градње тог објекта, 2006., Ђилас је био 50%-тни сувласник фирме „Мултиком“ која је била власник предузећа „Емоушн“, које је бесправно изградило објекат за потребе риалитија „Велики брат“. Такође, у то исто време, Ђилас је био државни функционер – директор Народне канцеларије председника Републике.
И коначно, молим вас, да ли се Ђилас похвалио да је од 2013. до данас, ухапшено 50 његових сарадника, који су оптужени да су оштетили град Београд за најмање 17 милиона евра , у девет пљачкашких афера? Да ли је на конвенцији Ђилас изјавио :“ Ухапшени су моји сарадници Александар Бијелић, бивши високи функционер ДС и бивши Градски Менаџер, Звонимир Никезић, власник консултантске фирме „Цес Мекон“, Бојан Милић, бивши високи функционер ДС, бивши председник општине Раковица и бивши директор „Инфостана“, бивши високи функционер ДС и бивши генерални директор ЈКП „Градска чистоћа“ Александар Стаменковић, Ненад Миленковић, бивши председник општине Нови Београд, бивши председник општине Младеновац и бивши високи функционер ДС Дејан Чокић, Небојша Ћеран, бивши генерални директор басена „Колубара“ и бивши директор ГСБ, бивши председник општине Сурчин Војислав Јаношевић. Ухапшена су још 42 моја сарадника и сви они су оптужени да су оштетили град који сам водио, за 17 милиона евра. Све то ме препоручује да поново будем изабран за градоначелника!“? То су препоруке Драгана Ђиласа. То су његова дела и програм.
Ђилас на промоцији прича бесмислице о Старом савском мосту. Тај мост су саградили нацисти 1942. због тога што је војска Краљевине Југославије срушила Замунски мост (Мост Краља Александра) који је био на месту садашњег Бранковог моста. Београђани су деценијама Савски мост звали Немачки мост. Мост је неадекватан, има укупно две траке и за ауто и за трамвајски саобраћај. Преузак је, застарео. Потребан је нови мост са 6 трака и такав је и планиран.
Безидејност и очај потврђује и наизглед ситна чињеница да је Ђиласова власт планирала идентичну фонтану на Славији, а и он и ДС су се усудили да критикују њену изградњу, надајући се кратком памћењу. Доказ расула у опозицији је и чињеница да је на седницама Скупштине града, од некадашња 22 опозициона одборника, најчешће било присутно само пет до шест одборника, а за реч су се јављала двојица. Опозиција је већ годинама незаинтересована да уопште долази на седнице и да учествује у раду. А на изборима се управо бирају одборници.
За протекле четири године одржане су 44 седнице Скупштине Града Београда, усвојено око 5000 различитих аката, што говори о великом ангажовању одборника и њиховом доприносу раду Скупштине града. Допринос Ђиласа и сарадника је нула, за 4 године мандата одборника.
Драган Ђилас се за четири године одборничког мандата и 44 седнице Скупштине појавио само једном, да верификује мандат. Ђилас према евиденцији Града никада није оправдао свој изостанак, иако је као и остали одборници Града Београда из буџета примао накнаду. Ђиласа није срамота да у кампањи потеже теме које се односе за заштиту породиља, деце, ђака, али и трошење јавног новца и капиталне инвестиције. Да је долазио схватио би да се на 15 седница расправљало о заштити деце, породиља и социјално угрожених. На 16 седница се расправљало о Буџету и трошењу јавног новца, а на 8 седница на дневном реду су биле предшколске установе, а на 15 седница се расправљало о капиталним инвестицијама. У завршеном мандату усвојено је 159 планских документа, 221 одлука о изради планских докумената на територији Града Београда. Ђиласа и многе друге све ово није занимало 4 године. Бијелића, Пашићку…
Грађани не могу да схвате због чега су Ђилас, Шапић, Јанковић, Јеремић и Шутановац против тога да се Београд развија и уздиже. Што не кажу шта је алтернатива? Шта је њихов политички програм? Да четири особе, прозване на лицу места – ни криве, ни дужне, у налету Ђиласове будаласте инспирације, буду министри у Ђиласовој влади?
Закључак
Грађани јако добро виде дела градских и републичких власти. Виде да се Србија и Београд развијају. Цене стабилност у земљи. Осећају се сигурно и спокојно. Не брину за будућност. Председник Републике, Александар Вучић је добио 55 одсто гласова грађана Србије и Београда на изборима 2017. године. На изборима у пет општина који су одржани крајем децембра 2017. године, Српска напредна странка је освојила 77,7 одсто у Пећинцима, у Неготину 70,53 одсто, у Костолцу 62,5одсто, а у Мионици 65,33 одсто. У Прешеву је Српска листа, предвођена СНС-ом, први пут прешла цензус и ушла у скупштину Прешева. Ако све то није фасцинантно, шта је онда фасцинантно? И због тога ћемо убедљиво победити и у Београду. Зато што волимо Србију и Београд.
И за крај бесмртни Душан Радовић:
„Још понегде у Београду постоје тарабе, а уз тарабе расте коров јаког, опорог мириса… Гугутка гугуче на грани дивље крушке а залутали пољски миш бежи од страха или глади…Све то још постоји негде, у некој улици без имена и кући без броја…Закачило се као чичак за ногавицу велеграда и путује временима и просторима којима не припада.“
Небојша Бакарец
Извор: vidovdan.org
