Урбана легенда казује о Бермудском троуглу у центру Београда као месту где се дешавају мистични нестанци и појављивања, а бележи се да је ту и време знало да стане. Чувени београдски троугао, у коме су се, за разлику од оног правог, губили само дани и ноћи уз по коју чашицу (пре)више, налазио се између кафана „Шуматовац“, „Под липом“ и „Грмеч“. Како се овај троугао укрштао са оним новинарским – између редакција „Политике“, „Борбе“ и „Радио Београда“- најчешћи гости били су управо новинари, али и глумачке и музичке звезде.
Овај „кафански троугао“ назван је бермудским јер је онај ко уђе у њега тешко излазио, барем не трезан. Бора Ђорђевић и Рибља чорба која је настала у „Шуматовцу“, Драган Николић, чланови бендова „Идоли“, „Шарло акробата“ и „Електрични оргазам“, музичар Владимир Јанковић-Џет… Ту у том београдском „Бермудском троуглу“ одмарали су, а неретко и писали Момо Капор, Васко Ивановић и Марко Николић, Раша Попов, Петар Лазић, Гале Јанковић, Душан Прелевић, новинари Богдан Тирнанић, Стеван Шевић, Александар Лукић, Миља Милосављевић. Све су то само неки од великана који су седели у овим некада култним кафанама на тргу, који је данас познат и као новинарски трг. На том тргу се налази споменик Моши Пијади, познатом новинару, сликару, ликовном критичару и револуционару.
Док је онај Бермудски скоро решен, овај београдски троугао, кажу назвали га тако боеми пре 50 и коју годину, још увек је у доброј мери непознаница, а изгледа да ће тако и остати. Прича каже, дође човек на „чашицу разговора и инспирацију“, па га једноставно нема. Када би једном ушао, дани су пролазили док не изађе. Било је као да су некако нестајали.
Основу овог троугла чинило је угоститељско предузеће „Три грозда“, које је приватизовано 2006. године, и шест година потом угашено. Са његовим гашењем, и сам троугао се полако расипао, да би на крају на неки начин и сам себе прогутао.
„Грмеч“ – најистуренија тачка троугла
Најмање атрактивна башта била је башта ресторана „Грмеч“ која је заузимала добар део тротоара испред зграде у Македонској бр. 32. У густој хладовни липа могли сте уживати у традиционално доброј кухињи и капљици, а после ручка или вечере, могли сте да се засладите у оближњој посластичарници у којој су продавани најбоља боза и сладолед у овом крају.
Посебну занимљивост чинио је и велики мурал који је осликао Зуко Џухмур, а хроничари кажу да је управо ова кафана била омиљено стециште новинара „Политике“. Овај објекат, саграђен 1922, под заштитом је града Београда као споменик културе. После неколико пропалих покушаја давања у закуп, фајронт у овом углу „Бермудског троугла“ објављен је после пожара који је 2011. причинио велику материјалну штету.
„Под липом“ – башта створена за кибицере
За разлику од колега из „Политике“, новинари и сарадници Радио Београда, своје место за чашицу разговора и жестине, нашли су у кафани „Под липом“. Некада смештена на углу Кондине и Македонске, ова кафана је нажалост била и први део „Бермудског троугла“ који је престао да постоји.
Кафана је званично затворена 2003. године због, како се наводи, пада промета, да би недуго потом на њеном месту изникао ресторан бренда „Пица хат“. На овом месту амерички бренд остаје до 2012. године, да би у претходних пар година овај импозантни простор заузимала дрогерија.
Они који се сећају старих дана славе, причају, да се знало десити да један гост пије у исто време два пића, али једно у „Липи“, а друго у „Шуми“, како ништа и нико не би промакао, непрестано прелазећи широку улицу која дели ове две „странице троугла“.
„Шуматовац“ – нова нада за „Троугао“
Последњи је затворен ресторан „Шуматовац“, смештен у Македонској бр. 33 на пола пута између зграда „Политике“ и Радио Београда. Башта овог ресторана годинама је била централна летња позорница урбаног живота, место где су позната лица из медијске, културне, спортске и естрадне сфере могла да се сретну. За кафанским столовима су настајали новински чланци, договарале емисије, било је то место људовања и чвориште информација које су се размењивале и усменим, кафанским стазама, шириле градом. Овај ресторан је млађим генерацијама познат и по сценама из култног филма „Национална класа“. На крају су му пресудили дугови, пад промета и несређени власнички одности, чиме је и стари „Бермудски троугао“ престао да постоји.
Важно је напоменути да није све само ствар прошлости, пошто су у претходним годинама „Шуматовац“ и „Грмеч“ поново отворене, са новим ентеријером и закупцима, и представљају полазне тачке за прављење неког новог боемског „Бермудског троугла“.
Петар Минић
