КОМАНДАНТ Билећких добровољаца и четнички војвода Радован Раде Радовић мучки је убијен у Билећи три године након рата, а на 30 година од оснивања прослављене јединице коју је предводио подигнут му је споменик.
Његов син Милош каже да осећа понос.
Начелник општине Билећа Веселин Вујовић од првог дана био је члан Билећких добровољаца.
– Он је био рођен да буде војник, вођа. Био је изузетно храбар, честит и поштен, оличење доброте и храбрости. Свима нама је пуно значио, јер на фронту смо се једноставно осећали сигурнији када је био са нама – каже Вујовић.
Комадант Билећких добровољаца имао је поштовање сваког борца у Херцеговини и Републици Српској, као и та јединица, кажу некадашњи припаднци Невесињске бригаде.
Билећки добровољци били су на свим најтежим ратиштима широм Републике Српске. Било их је око 100, а њих 24 дало је живот за Републику Српску.
Изузетно запажене резултате Радовићева јединица постиже средином 1992, у борбама на Подвележју, затим током Митровданске офанзиве, као и у априлу 1994. на горажданском ратишту и септембру исте године на Прењу. Радовић постаје члан Српске радикалне странке 1994, а затим га је председник странке др Војислав Шешељ прогласио и за четничког војводу.
У судском процесу против Војислава Шешеља, пред Хашким трибуналом, у сведочењу Војислава Дабовића од 28. јануара 2010, констатовано је да је Раде Радовић био један од најхрабријих и најчаснијих Срба током рата у Босни и Херцеговини, као и то да се за њега не може везати нити један злочин.