Kао први новинар који је писао о злочинима над Србима у операцији „Олуја“, Пилсел каже да је то било „једно врло болно и трауматично искуство“
Хрватски новинар и теолог Драго Пилсел извинио се свима који су пре 21 годину изгубили најближу родбину у злочинима почињеним над цивилима за време и након војно-полицијске операције “Олуја”, свима који су, како истиче, били приморани да напусте куће, градове и села у којима су одрастали, живели, имали пријатеље, децу и породицу.
Пилсел се извинио свима онима чија је имовина опљачкана, а куће у којима су генерацијама живели – спаљене и разрушене, тако да нису имали где да се врате.
Пилсел је извињење објавио на порталу Аутограф.хр, а у објашњењу стоји да је након “Олује” шетао “ослобођеним подручјима” и да му је, како каже, било јако неугодно и тешко да види све то што је видео.
“Да будем на чисто: ми смо морали вратити земљу у нормалу, завршити с побуном Мартићеваца и реинтегрирати окупирана подручја, али дубоко верујем како остварење ниједног друштвеног и политичког циља, чак ни онда када су сва дипломатска средства искоришћена, никада не сме укључивати почињење злочина и тешких кршења људских права. Није смело ни тада – 1995.”, навео је Пилсел након опширног сведочења тих виђења.
Иначе, Пилсел је одрастао у породици усташких емиграната, у чију је кућу у Аргентини долазио породични пријатељ Анте Павелић. Kао младић задојен усташком идеологијом, постао је ангажовани антифашиста, који је први указивао на злочине над Србима у Олуји и који се у знак солидарности према тим жртвама једно време потписивао српским именом Јован.
Пилсел је раније у Загребу објавио своју романсирану аутобиографију са следећом поруком:
„У рукама имате мој аутобиографски роман који вам предајем у нади да ћете ме, или упознати и разумети, или пак, што би било важније, да ћете препознати прилике у којима сте можда и ви одрасли, чак и ако нису биле тако бурне (или немирне) као моје, да бисте прихватили, барем толико одлучно, колико и аутор, задатака који стоје пред људима балканскога простора: да се напослетку смире и интегришу у породицу европских народа”.
О себи Пилсел каже да већ дуго година заступа хришћански хуманизам, људско-правашку културу и антифашизам.
“Нисам постао антифашиста јуче. Људи ће можда запамтити податак да сам међу оснивачима Хрватског хелсиншког одбора за људска права и наравно да се пре тога у мени морала догодити метаморфоза”, навео је једном Пилсел.
Он сматра да дупли морал постоји у Хрватској и у Србији и да, како каже, једно говоримо, а друго радимо.
“На пример, ми у Хрватској говоримо да поштујемо Устав. Наш Устав каже да је Република Хрватска утемељена на антифашистичкој борби и победи у Другом светском рату, а велича се усташки режим, урла се: ”За дом спремни”… Постоји читава субкултура неофашизма и усташтва у Хрватској”, навео је Пилсел.
У најновијем интервјуу Спутњику Пилсел каже да је разочаравајуће видети да Србија и Хрватска већ 21 годину након “Олује” имају жестоке говоре.
“Видим сјајну будућност у сарадњи Србије и Хрватске. Уосталом, будућност ЕУ биће таква да ће унутар ње постојати регије, као што је Бенелукс. А ми ћемо створити једну такву регију. То је сасвим јасно и они који разумеју политику знају да ће се то једног дана догодити. Наше су економије компатибилне, говоримо варијантама истога језика, и наше су културе компатибилне, имамо заједничку прошлост и, сигуран сам, заједничку будућност у оквиру Европске уније”, навеоје Пилсел.
Говорећи о Хрватској, он каже да политичке структуре немају адекватне економске програме.
Ревизију процеса Алојзију Степинцу назива такозваном и непотребном, те додаје да то не говори само он већ и људи попут Дражена Будише, лидера хрватске омладине током Хрватског пролећа, који је и робијао четири године.
“Хоћу да кажем: време је да коначно престане политичка галама и да проговоре документи, па да се посла лате стручни људи, теолози, историчари, политолози, социолози… што је и намера папе Фрање оснивањем мешовите комисије о Степинцу. Питање помирења, суживота и нормализације односа, дакле, не зависи од нас новинара, јер ми већ годинама сарађујемо и стварамо структуре поверења и дијалога. То раде и наше невладине организације, уметници, спортисти и предузетници”, навео је Пилсел за Спутњик.
Kао први новинар који је писао о злочинима над Србима у операцији “Олуја”, Пилсел каже да је то било “једно врло болно и трауматично искуство”.
“Дословно сам се сломио када сам у рукама држао кости спаљених стараца Николе и Милице Дамјанић у селу Прокљан у залеђу Шибеника”, навео је, између осталог, Пилсел.
Упитан какоје Србима у Хрватској, Пилсел каже да је многима јако тешко пре свега због раста мржње и додаје:
“Осим тога, доста је сиротиње, доста људи без струје и воде. Пак изузетно ми је криво када лидери, било Хрватске војске било политике говоре како би један Милорад Пуповац требало да показује да је лојалан Хрватској, да то хрватски Срби морају показати. Зар би митрополит загребачко-љубљански Порфирије Перић требало да доказује да је миротворац и екумениста?! Па то је смешно. Он је прави хришћанин и модел у понашању многим католичким бискупима и свештеницима. И када сам већ код прозивања Срба, желим рећи да је већи допринос демократизацији Хрватске дао Милорад Пуповац него цели ХДЗ. Не понашамо се као озбиљна европска земља и силно ми је због тога криво”.
Овако су Хрвати палили српску заставу током прославе “Олује”:
