Интересовање за приватни живот чувеног академика било је велико још за време његовог живота.
Александар Гајшек, аутор емисије „Агапе“ у којој је чест гост био Владета Јеротић, испричао је мање познату, приватну страну свог сарадника и блиског пријатеља.
- Он је најзначајнија личност у мом животу и најзначајнији сусрет, јер после тог сусрета ништа није било исто у мом животу – рекао је Гајшек.
Из тог сусрета се изродио серијал „Агапе“.
- Као што та реч значи љубав, он је то био у суштинском смислу. Љубав која је само добијала разне облике кроз интелект, кроз дух, кроз емотивност, кроз алтруизам. Приватно ми се десио феномен да сам од првог сусрета заволео тог човека великом снагом. Помислио сам, боже, није ваљда да сам га, као у заљубљивању, толико идеализовао, да ћу касније сазнати неки реалан, прави лик, што се обично и дешава у животу. Али овде се десило нешто супротно. Од тог сусрета и идеализованог погледа на Владету Јеротића, ја сам ту слику само ширио са још већим одушевљењем, јер није било ниједне трунчице где сам могао да видим тамну страну његове личности – истиче Гајшек.
Такав утисак су делили и сви Јеротићеви пријатељи, додаје.
- То је феномен који показује да је био истински хришћанин који је преобразио своју природу управо по моделу господа Исуса Христа, који је рекао да треба да постанемо бића љубави. Реченица коју је најчешће цитирао из Јеванђеља је: „Будите мудри као змије, а безазлени као голубови“. Та мисао је, опет, његово оваплоћење. Јер, по тумачењу патријарха Павла, које је често волео да цитира, Бог нам је дао ум да га развијамо бескрајно, али такође нам је дао и доброту коју морамо паралелно да развијамо. Јер, даље каже, ако ум победи, онда он постаје хладан, а људи отуђени, надмени, горди, али с друге стране, ако само развијамо доброту, она је слепа (не кажу џабе да су будала и добар браћа), па мора ум да води. Ако се направи та равнотежа, паралелно развијање ума бескрајно и доброте бескрајно, онда ми летимо у небеске висине. Е Владета је летео тим крилима – вели Гајшек, који је са Јеротићем последњи пут био у контакту пре два месеца.
Владета је имао супругу, без које је остао пре петнаестак година и са којом није имао деце. Живео је сам, окружен књигама и пријатељима који су га обилазили. У правом смислу осећао је емпатију за човека у невољи, коме треба помоћи.
- Приватно је водио најскромнији могући живот. Он о томе није причао. Динара није узео од својих продатих књига, рекао је да све то иде Задужбини Владете Јеротића. А ако није продао милион књига, није ниједну. Ни трибине ни наступе није наплаћивао. Живео је практично од своје пензије и све друге додатне приходе је делио и помагао другима. Сећам се, кад сам једном дошао код њега, ставио је на канабе дивну слику једног наивног сликара. Кажем, Владета, што сте поставили ту слику тако, да је мало боље посматрате? А он каже, ма не, моје кумче нема новац да упише годину на факултету па ће сад доћи по то – испричао је Гајшек.
Он је мишљења да Владета Јеротић стаје у ред најзначајнијих просветитеља у историји српског народа, од Св. Саве наовамо.
- Питајући многе интелектуалце, његове колеге академике, да ли знају неког ко је имао толико те духовне снаге, воље, моћи да готово нема празан дан у свом адресару, за трибине, за предавања, за рецензије књига, ето, и за „Агапе“… нису имали одговор. Он је заиста живео онако као што је причао. Зато су му људи веровали – закључио је Гајшек.
