МИНИСТАР финансија у Влади Црне Горе Милојко Спајић саопштио је да је планирано да се попис одржи ове године, истичући да је за те потребе издвојено 2,5 милиона евра Монстату и 350.000 евра из обједињених набавки.
– Попис по овом буџету може да се одржи. Политичка је одлука хоће ли се одржати или не, то неко други одлучује – рекао је Спајић у црногорском парламенту.
Посланик Демократског фронта Јован Вучуровић рекао је да не би било добро за Владу или било кога да се нешто крије у вези са пописом.
– Или некоме одговара да нам држава функционише као у време ДПС, на неки начин нелегално. Да не знамо колико је незапослених, колика је просечна плата. Потрудићемо се да и та обавеза буде испоштована. Очекујемо и да дође до смена у Монстату – казао је Вучуровић.
Притисци црногорских националиста и дела невладиног сектора, да се у овој години због ковида и нараслих тензија не обави попис становника или да се у најгорем случају одржи, али без кључних питања о вери, нацији и језику, јасно су уперени против грађана српске националности и верника Српске православне цркве.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Шеф посланичког клуба ДФ Славен Радуновић поручио је да попис становништва у Црној Гори не може и не сме бити одложен за наредну годину, већ да је потребно уложити све напоре и одржати га од 1. до 15. новембра. Он упозорава да у случају да се попис спроведе идуће године у време избора у 11 општина резултати неће бити прихваћени од међународне заједнице.
– Ако попис буде одложен и за 2023. годину, по ЕУ регулативи, то ће бити регистарски попис, а то значи да неће бити прикупљања података преко упитника и да неће бити могуће укључити три питања, што је основни циљ бившег режима – подсећа Радуновић.
Још раније из Демократског фронта су саопштили да су иницијативе које у последње време покрећу поједине невладине организације о изостављању идентитетских питања из пописне листа неприхватљиве. Поручују да су се коначно стекли услови да ће се током пописа грађани моћи слободно изјаснити о свом идентитету, што им нико свестан значења демократских начела не би смео ускраћивати. Демократска Црна Гора саопштила је да се та партија залаже за потпуну слободу опредељења, док је Социјалистичка народна партија оценила неприхватљивим иницијативу о изостављању идентитетских питања из пописа.
Универзитетски професор др Љиљана Вујадиновић изјавила је за „Новости“ да се нада да ће у новим околностима национално изјашњавање бити слободно, без притисака и изнад свега, без страха.
– Припадност нацији је објективна категорија, она нам је дата рођењем. Субјективна припадност је упитна, јер субјективно некад можете да се осећате добро, а некада лоше. Бити Србин није хендикеп – оцењује Вујадиновић.
ПОДАЦИ СТАРИ ДЕЦЕНИЈУ
НА претходном попису одржном априла 2011. у Црној Гори је регистровано 620.029 становника. Од тог броја њих 44,9 изјаснили су се као Црногорци, 28,7 одсто као Срби, 8,65 као Бошњаци, 4,91 као Албанци, 3,31 одсто као Муслимани, 1,01 као Роми и 0,97 одсто као Хрвати. Према попису српским језиком говори 42,88 одсто грађана, а црногорским 36, 87, што бившем режиму Мила Ђукановића није ништа значичо већ је као једини службени језик у Црној Гори уврстило – црногорски, а остале као језике у службеној употреби.