Норма Браун, некадашња америчка дипломаткиња која је била и део ОЕБС-ове посматрачке мисије на Косову 1999. рекла је да се противила НАТО бомбардовању Југославије.
Браун истиче да је најпре била део америчке дипломатско посматрачке мисије.
– То је био прилично бескористан подухват и провела сам већину свог кратког времена тамо бринући се о сопственим административним аранжманима. Радила сам све од безбедносних патрола до извештавања о људским правима. Али то није било ништа друго до параван за војну операцију, у тим мисијама су углавном били мушкарци из војске. Ми, жене смо биле углавном игнорисане и третиране као да ништа не видимо – рекла је Браун.
Након тога је уследио трансфер у мисију ОЕБС где јој је нови шеф био Вилијам Вокер, колега са којим је претходно већ радила у Бироу за латиноамеричке послове.
– Он (Вокер) је био веома друштвен и паметан, не звезда као Ричард Холбрук, али прилично амбициозан и имао је неке проблеме са бирократском издајом америчког Министарства спољних послова. Испоставило се да је Косово и Метохија било одличан посао за њега – рекла је она.
Према њеним речима и америчка дипломатско посматрачка мисија и мисија ОЕБС су биле „средства за прикупљање војних информација у припреми за бомбардовање“.
Како је рекла, у мисији ОЕБС је била главни политички извештач и тада је приметила многе ствари које јој се нису свиделе.
– Неке ствари које сам опазила: широко распрострањен презир према Русији. Даље, постојале су гласине о састанцима усред ноћи између кључних чланова НАТО мисије и ОВК. Било је кршења људских права на обе стране. Једна од последњих ствари које сам написала, након што смо се евакуисали у тоталном хаосу, био је извештај за Вокера у којем сам анализирала какав ће утицај косовски преседан имати на спољне односе САД, а нарочито о томе како ће променити руску политику – рекла је Браун.
Браун се није сложила са Вокеровим закључком о случају Рачак, који је искоришћен као повод за НАТО бомбардовање.
О томе је говорила и у немачком документарном филму „Све је почело са једном лажи“, када је рекла да хуманитарне кризе „није било на Косову пре почетка бомбардовања“.
Касније је написала и есеје о америчкој политици и бомбардовању Србије које је назвала „првим случајем неоинтервенционизма“ који је „унапред припремљен и изведен под изговором“.
– До почетка 1999. године једино што је НАТО-у недостајало за рат био је изговор за почетак бомбардовања. Они су добили оно што су тражили средином јануара, када су косовски Албанци пријавили патроли ОЕБС-а убиство 13 или више албанских цивила у малом селу Рачак. Према Албанцима, српске специјалне снаге су убиле те људе, а заиста је и било изолованих борби у том подручју. Према речима Срба (и француских новинара), борбе су изазване нападом на полицију и та села су ујутро била испражњена од цивила – једини људи који су остали су били ОВК. Вилијам Вокер је отишао на ту локацију и изјавио, пре било какве истраге, да је оно што се десило био „масакр“ цивила. Ја не могу рец́и да ли је то био „масакр цивила“, али кад сам била у патроли, наишли смо на групе мушкараца и дечака, без униформе, неки од њих стари само девет или десет година, који су се представили као припадници ОВК. Амбасадор Вокер би требало да зна за такве случајеве, пошто је био амбасадор у Ел Салвадору током година грађанског рата, када је регрутовање дечака у побуњенике било уобичајена пракса -навела је Браун.
Она је описала и како је Вокер реаговао када је сазнао да она није одобравала бомбардовање.
– Када смо се срели након неког времена, када се све завршило и када је сазнао да се нисам слагала са америчким бомбардовањем, занемео је. Док смо били у Никарагви важила сам за неку врсту „Рамба“ (веома упорна у проналажењу чињеница) а одједном нисам одобравала бомбардовање. Он није имао појма како је све оно што сам опазила утицало на мене- рекла је дипломаткиња.
