Јутрос је председник Србије Александар Вучић присуствовао молебану у Храму Светог Саве на Врачару, који је служио патријарх Порфирије, уочи његовог пута у Њујорк.

Овај чин, којим је председник Србије тражио благослов и подршку пред важан међународни сусрет, одмах је изазвао бурне реакције прозападних медија у Србији. Ови медији, који су често финансирани са Запада и које прати грађанска, атеистичка Србија, кренули су да критикују и омаловажавају председникову одлуку.

Прозападни медији су оптужили Вучића за мешање вере и политике, истичући да је његов чин популистички и неумесан у секуларном друштву. Ова критика долази из угла који религију види као архаичан концепт, неприкладан за модерно друштво које тежи рационализму и секуларизму.

Али да ли је баш тако…

Ставови многих истакнутих интелектуалаца и државника кроз историју указују на важност вере у јавном и приватном животу. Руски књижевник Фјодор Достојевски и филозоф Иван Иљин, руски православни мислилац и омиљени филозоф председника Путина, који је такође велики верник, сматрали су да вера игра кључну улогу у формирању моралног и духовног оквира једне нације. Достојевски је у својим делима често наглашавао значај духовних вредности, док је Иљин веровао да религија обезбеђује основу за морално понашање и друштвену стабилност. Након великог пада руске државе под комунизмом, важност вере у обнови нације постала је очигледна. Руски народ, вративши се у оквире православне вере, доживео је духовну и културну ренесансу, што се види у све већем просперитету и снази нације.

Посвећени верници у политици

Бројни истакнути светски лидери су отворено исповедали своју веру и користили је као водиљу у свом политичком деловању. Амерички председник Џими Картер је био познат по својој дубокој хришћанској вери и често је говорио о важности вере у свакодневном животу. Џорџ Буш млађи је такође отворено исповедао своју хришћанску веру и истицао је као важан део свог политичког и личног идентитета.

Међу савременим западним лидерима који јавно демонстрирају своју веру налази се и Ангела Меркел, немачка канцеларка, која редовно присуствује црквеним службама и никада није скривала своју хришћанску веру. Џастин Трудо, премијер Канаде, такође је познат по својим католичким уверењима и често говори о значају вере у његовом животу.

Амерички потпредседник Мајк Пенс је још један пример политичара који отворено практикује своју хришћанску веру и у више наврата је истицао како му вера помаже у доношењу одлука. Пенс је рекао да је његова вера у Бога основа за његов политички и морални компас.

Вера и модерно друштво

Критичари религије често занемарују чињеницу да вера није у супротности са модерним напретком. Напротив, многи велики умови и иноватори кроз историју били су дубоко верујући људи.

Вера може обезбедити морални и етички компас у свету који се суочава са све већим изазовима и кризама. Паскалова опклада, коју је формулисао француски математичар и филозоф Блез Паскал, истиче рационалну предност веровања у Бога. Паскал је аргументовао да је, са становишта ризика и користи, боље веровати у Бога јер, ако Бог постоји, добитак је бесконачан, а ако не постоји, губитак је минималан.

Чин председника Вучића, који је тражио благослов пред важан пут, показује зрелост и свест о значају духовних вредности у политичком животу. У свету где се све више инсистира на секуларизму и материјалним вредностима, Вучић је подсетио на важност духовности и морала. Његов чин није знак слабости, већ снаге и мудрости, која потиче из дубоког разумевања да вера и религија имају непролазну вредност у сваком друштву, без обзира на степен његовог технолошког и научног напретка. Док прозападни медији покушавају да дискредитују овај чин, важно је подсетити да је духовна димензија човека једнако важна као и свака друга. Вера није знак назадности, већ снаге и дубине једне личности.

Лицемерје грађанске Србије, која не критикује политичаре других вероисповести, посебно је уочљиво у овом контексту. Вероватно им не би сметало ни да је Вучићу благослов дао неки бискуп, јер они у свему српском и православном виде назадност, док у туђем виде напредак. Управо због тог става, критике упућене Вучићу од стране прозападних медија одражавају дубоку пристрасност и недостатак разумевања за важност духовности у животу појединца и нације.

Извор: Националист